Česnica u Vojvodini je slatka: znate li zašto?
Božićna česnica u Vojvodini razlikuje se od one u drugim krajevima Srbije — ne mesi se od testa, već podseća na slatki kolač. Umesto brašna i kvasca, domaćice koriste kore, orahe i ulje, zbog čega je vojvođanska česnica slična baklavi.
Podeli vest:
Priprema se na Badnje veče, dok se ukućanima deli na Božić, nakon prazničnog ručka. Sam naziv česnica potiče od reči „čest“ ili „deo“, ali i od pojma sreće, jer se kolač lomi ili deli na onoliko delova koliko ima članova domaćinstva. U narodnom verovanju, česnica simbolizuje rođenje Isusa Hrista, ali i blagostanje i rodnost u godini koja dolazi.
Kako navodi Dimitrije Vujadinović u knjizi „Obredni običajni hleb u Vojvodini“, u česnicu se stavlja novac — najčešće onoliko kovanica koliko u kući ima dece. Pronađeni novčići čuvaju se na ikoni do narednog Božića, dok se od prethodnih kupuje so, kao simbol očuvanja doma i života.
Na pitanje zašto je česnica u Vojvodini slatka, domaćice često odgovaraju da je to kako bi i godina bila „slatka“. Ipak, iza ovog običaja krije se i zanimljiva istorijska pozadina.
Naime, koreni slatke česnice vezuju se za period vladavine Marije Terezije. U to vreme, u mnogim vojvođanskim mestima nije se mesio slavski kolač, a razlog za to bio je — porez. Kako bi ograničila raskošna slavlja po kojima su Srbi u Austrougarskoj bili poznati, Marija Terezija uvela je porez na sečenje slavskog kolača.
Umesto većeg priliva novca u državnu kasu, ova odluka izazvala je inat. Srpsko stanovništvo prestalo je da mesi obredne kolače, čime je izbeglo i obavezu plaćanja poreza. Slatki kolač, koji se seče na komade, nije zahtevao ritualno „sečenje“, pa samim tim ni plaćanje nameta.
Pored novčića, u česnicu su se tradicionalno stavljali i zrno pšenice ili kukuruza, kao simboli plodnosti, kao i iver od badnjaka. U kolač se dodaju i suvo grožđe i med — namirnice koje se u narodnom verovanju povezuju sa precima i donjim svetom.
Iako nalik baklavi, božićna česnica u Vojvodini zauzima posebno mesto u prazničnoj trpezi i svedoči o spoju vere, običaja i istorijskih okolnosti koje su oblikovale ovaj jedinstveni božićni običaj.
Podeli vest:
Iskreno tumačite propise onako kako vam odgovara.
Nije mi jasno samo kako ste došli do zaključka da je ideja tog zakona bila da se ubire porez, jel to Austrougarska bila siromašna, pa će to da je obogati ?
Više priliči da je po sredi bio pritisak na Srbe što su Srbi i što su pravoslavni, pritisak ka unijaćenju i kasnije i prevođenju u katoličku veru.
Tako ja bar mislim i čini mi se ispravnijim takvo razmišljanje ako se uzme u obzir i istorijski činilac.
Dakle česnica je okosnica i propisom je treba napasti tako što ćemo je oporezovati, pa će ljudi prestati da je prave, otprilike tako nekako je po mom mišljenju ideja bila zakonodavca.
Mi Srbi nismo manji i nebitniji od njih i treba im spominjati da su nacisti oduvek i bili i danas su i neka ih, ali treba to znati i učiti o tome.
Svake godine ista priča. Umete li išta novo da obratite?
Mislim da ovakvo objasnjenje bas i nije ispravno.U sastavu Austrougarske monarhije bila je i Slavonija i Baranja, a tamo se nikada nije pravila slatka česnica.A i objasnjenje da je to zbog poreza ne bi moglo da stoji,jer nisu oni isli od kuce do kuce da proveravaju tko je umesio česnicu za Božic.Pre objavljivanja nekih stavova i misljenja prvo malo prelistajte stare zapise ili pitajte starije stanovnike čiji preci su im preneli saznanja o zivotu iz tog vremena.
U Slavoniji i Sremu se pravila slatka česnica, ja sam iz Vukovara i uvek su moji preci pravili slatku česnicu.