Deliblatska peščara – dokumentarac iz 1999.
Danas šumovita i pitoma, Deliblatska peščara je tokom 18. veka bila ogromna masa nevezanog, živog peska. Nekontrolisana seča šuma i prekomerna paša u to vreme izazvale su pravu ekološku katastrofu. Snažni vetrovi – pre svega olujna košava sa područja Dunava i Ramske klisure, koja dostiže brzine i preko 130 kilometara na čas – raznosili su pesak kilometrima daleko, zasipajući plodne poljoprivredne prinose i preteći da proguta i sama naselja.
Podeli vest:
Da bi se zaustavilo napredovanje peska, valjalo je preduzeti drastične mere. Ključni trenutak dogodio se za vreme austrougarske vlasti, kada je carica Marija Terezija izdvojila posebna sredstva i fondove za njeno pripitomljavanje.
Plansko vezivanje i smirivanje labilnog peščanog tla zvanično je započeto 1818. godine, kada je šumarski stručnjak Franc Bahofen započeo rad na pošumljavanju. Bio je to jedan od najvećih ekoloških poduhvata u tadašnjoj Evropi.
O tome koliko je borba sa peskom bila presudna za opstanak u Banatu govore i neobične istorijske zabeleške i narodna predanja.
Da bi se narod podstakao na rad, za zasad bagrema i autohtonih vrsta drveća plaćalo se u dukatima. Sa druge strane, kazne za nepoštovanje šumskog reda bile su izuzetno stroge – za bespravnu seču ili nekontrolisanu ispašu stoke određivan je kuluk. Posebno je zanimljiv podatak da je mladim parovima u pojedinim periodima bilo zabranjeno stupanje u brak sve dok ne posade zakonom određen broj sadnica i time daju svoj doprinos umirivanju živog peska.
Pionirske vrste, pre svega bagrem i bor, imale su zadatak da svojom žilom i korenjem uvežu rastresitu zemlju, stvore prvi sloj humusa i pripreme tlo za druge biljne vrste.
U dokumentarnoj TV emisiji Radio-televizije Srbije iz 1999. godine, koju su pripremili novinari pančevačkog dopisništva RTS-a Zorana Nikolić i Igor Šanjević, zabeleženi su dragoceni detalji o nastanku i životu Deliblatske peščare.
Podeli vest:
