Ideja za aktivan dan u prirodi – Zelena oaza usred Deliblatske peščare
Ako još niste isplanirali vikend, a hteli biste da provedete jedan aktivan dan u prirodi sa porodicom, mimo gužve i betona, možda biste mogli da razmislite o Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara“, odnosno Školsko-rekreativnom centru „Čardak“, u mestu Deliblato. Za ovu aktivnost u prirodi nije potrebno da imate neku veliku kondiciju jer ćete na licu mesta moći da se opredelite – da li ste početnik ili ste malo aktivniji rekreativac.
Podeli vest:
Iako većina vas na pomisao o danu u prirodi verovatno zamišlja bogato zelenilo, krošnje šuma i zelene proplanke, nemojte da vas zavara, kao i nas pre odlaska, da je ova naša peščara neko beživotno, sivo i dosadno mesto, u kojem verovatno nema šta da se vidi i doživi. Posebno takvom utisku doprinosi to što do Deliblatske peščare retko odlaze i oni koji žive u obližnjim mestima. Kao da će ih tamo progutati neki živi pesak. A zapravo, na nekim tamošnjim stazama toliko je bujna vegetacija da ćete u nekom trenutku imati utisak da ste na nekoj od naših planinskih lepotica. A peska ima, nije da nema, samo je njega još pre 200 godina ukrotila Marija Terezija, po čijem nalogu je počelo pošumljavanje ove evropske Sahare.
Staze za početnike i za ozbiljnije rekreativce
Tamošnji kompleks staza je toliko lepo osmišljen i obeležen da je, kako piše na tabli u centru, Planinarsko društvo „Jelenak“ iz Pančeva, idejni tvorac i izvršilac ovog posla, za taj projekat dobilo prvu nagradu od Evropske asocijacije za pešačenje – „ECO AWARD 2014“.
Tu ima staza od po 12 ili 15 km, ali ako ste početnik u planinarenju/pešačenju, a i ako ste ovde prvi put, predlažemo vam za prvi put onu najkraću – Eko-stazu od 3,5 km. Mi smo zasad prošetali još jednom, dužom od nje – Stazom radosti, ali ovu prvu definitivno predlažemo za prvu posetu peščari. Ako ste početnik u planinarenju, ovde nema šanse da zalutate. Sve staze su odlično obeležene.
Više od 1.000 biljnih vrsta i retke vrste ptica i životinja
Što se tiče Deliblatske peščare, u šetnji ovim pomenutim stazama imaćete čega i da se nagledate. Naravno, u ovo vreme vegetacija još nije u svom najlepšem svetlu, ali za neki drugi put imajte u vidu da se peščarom prostire oko 1.000 biljnih vrsta i jedno je od najznačajnijih staništa ptica u Evropi. Prilikom jedne od naših poseta peščari, naš domaćin, nekada glavni čovek za turizam u Kovinu, istakao je da je Deliblatska peščara po nivou ozona na nivou Zlatibora.
Inače, jedino ovde se, u Srbiji, mogu videti banatski božur, stepski božur, pančićev pelen, a ovde je svoje stanište našlo i 20 vrsta orhideja. Ovde se mogu videti i neke retke i ugrožene ptica – banatski soko, orao krstaš i orao kliktaš, kao i životinjske vrste kakvih nema u okruženju, poput slepog kučeta, tekunice i skočimiša. Mapa koju ćete ugledati kada se parkirate kod „Čardaka“, ukazaće vam na to da u šumskim staništima peščare ima i jelena i srna, divljih svinja i vukova.
Foto: 013infoU zavisnosti od toga kojom stazom da krenete, možda vam neki delovi staze neće biti tako atraktivni, a u nekim ćete naići na tragove poslednjeg velikog požara koji je neke delove peščare i opustošio. Kažu da je praćenje požara u peščari u poslednjih 60 godina pokazalo da se u proseku godišnje desi 6 požara, a u 99% slučajeva požar je izazvao čovek, iz neznanja, nemara ili namerno. Zbog toga se ovaj rezervat svrstava u prvi stepen ugroženosti od šumskih požara. Ali, kada zađete u one delove staza bogatije borovima, prodisaćete u svakom smislu i osetiti vazduh koji domaćini porede sa zlatiborskim. Na nekim od staza postoje i drvene klupe za predah, koje posebno dobro dođu onima koji potcene vojvođansku ravnicu.
Ukoliko na putu do peščare želite da vidite još nešto, u Dolovu možete da svratite do Etno kuće SDAR, kuće od naboja stare gotovo 300 godina. Ovu posetu svojevrsnoj muzej-kući iz 1725. godine svakako morate najaviti domaćinima i proveriti da li uopšte mogu da vas prime. Najbolje je da to učinite dan ranije, a kako su nam sada rekli, ulaznica je 100 dinara. Tamo uz razgledanje autentičnih predmeta iz kuće i slušajući priče koje su se prenosile sa kolena na koleno možete da degustirate i njihovo domaće vino, a i da ga kupite ako vam se dopadne.
Foto: 013infoTakođe, na putu do „Čardaka“ proći ćete i kroz još jedan rezervat – Specijalni rezervat prirode „Kraljevac“. Pored obilaska čamcima tamošnjih plutajućih ostrva, ispod kojih vole da se gnezde brojne riblje vrste, a neretke su i vidre, ovde turisti imaju priliku da se oprobaju i u sportskom ribolovu, veslanju i posmatranju ptica.
Podeli vest:
