Na obroncima Vršačkih planina prvi put primenjena noćna berba grožđa

Ispod Vršačkih planina, prvi kombajni su se začuli još 29. jula – i to u deset sati uveče.

Naime, ove godine, zbog ekstremno visokih dnevnih temperatura i činjenice da kiša u Vršačkom vinogorju nije padala više od 40 dana, prvi put u istoriji vršačkog vinogradarstva primenjena je noćna berba kombajnima.

Po rečima glavnog inženjera proizvodnje, dipl. inž. Marka Đurkina, to je bio jedini način kako bi se sačuvao dobar kvalitet grozđa i dobilo vino odgovarajuće kvalitativne kategorije sa autentičnim hemijskim i senzornim karakteristikama.

Visoke temperature u toku berbe dovode do oksidacije, a prijem toplog grožđa u vinariju smanjuje njegov kvalitet i vrednost
Berba grožđa je jedan od ključnih zadataka koji svake godine predstavlja izazov za vinogradare. Ubrano grožđe mora biti poslato bezbedno i u najkraćem mogućem roku na dalju preradu u vinariju.

Međutim, poslednjih godina sazrevanje i berba grožđa se odvijaju pod značajno izmenjenim klimatskim uslovima. Usled klimatskih promena koje su praćene visokim temperaturama vazduha (posebno visoke noćne temperature), određivanje optimalnog momenta berbe i sama organizacija berbe mogu predstavljati problem i utiču na kvalitet grožđa i vina pa se mora napraviti detaljan plan.

Potrebno je izbegavati berbu grožđa tokom dana sa visokim dnevnim temperaturama. Usled temperatura viših od 30°C, dolazi do hidrolize aromatičnih prekursora i povećava se rizik od oksidacije kao rezultat delovanja enzima oksidaza. Prijem toplog grožđa u vinariju smanjuje njegov kvalitet i vrednost.

Berba na visokim temperaturama takođe olakšava razvoj i delovanje nepoželjnih mikroorganizama (kvasaca, bakterija, plesni), a hlađenje toplog grožđa zahteva mnogo energije.

Ove godine, dnevne temperature u okolini Vršca su prelazile 40°C, dok su noćne bile od 22°C do 28°C.

Mišljenje Marka Đurkina je da će zbog klimatskih promena sve više biti ovakvih godina, da će sve više vinogradara da se odlučuju za noćnu berbu, a i da je to jedini način da se spreči oksidiranje grožđa. Nije moguć i proces prerade grozđa kada na prijemno mesto u vinariju stigne sirovina sa preko 35°C , a noćnom berbom grožđe dolazi za preradu sa 22°C.

Jedna mera adaptacije na izmenjene klimatske uslove je i mašinska berba kombajnima.

Vršačko vinogorje kao jedno od tri vinogorja Južnobanatskog vinogradarskog rejona predstavlja značajan potencijal Srbije u grožđu i vinu. Preko 80% vinograda ovog rejona se nalazi u Vršačkom vinogorju na obroncima Vršačkih planina.

Veće vinogradarske površine poseban su izazov kako organizovati berbu u svetlu klimatskih promena i zbog nedostatka radne snage. Jedno od rešenja i mera adaptacije je noćna berba grožđa mašinski – kombajnima.

U toku jedne noći dva kombajna oberu oko 16 hektara vinograda, što predstavlja izuzetno ekonomičan i efikasan način berbe: time se čuva kvalitet grožđa, održava njegova svežina i aroma, snižava temperatura u bobici (i ne mora se dodatno hladiti u vinariji), ali može biti i olakšan rad radnika jer su temperature niže nego u toku dana.

Stariji modeli kombajna sakupljali su i druge materijale, ne samo grožđe – pre svega listove, lastare, višegodišnje delove stabla…

Međutim, noviji modeli kombajna su sada veoma precizni, posebno kada su u vinogradima sprovedene odgovarajuće agro- i ampelotehničke mere (rastojanje sadnje, izbor sistema gajenja i načina rezidbe, odgovarajući momenat berbe i dr).

Neki kombajni se mogu kalibrisati da beru samo zrele bobice, a ne svaki pojedinačni grozd.

Kako kombajn bere grožđe? Grožđe se nežno uklanja protresanjem čokota vinove loze ili korišćenjem vesla. Kinetička energija koju kombajn prenosi na grozd dovodi do toga da se grozdovi otkidaju sa lastara, koji je „uhvatila” mašina dok ona prolazi niz red. Grožđe se zatim šalje u traktore i prebacuje u vinariju na preradu.