Prinosi pšenice u južnom Banatu

Ova godina je po oceni stručnjaka bila veoma specifična, pa se prinosi kreću od 4,5 do 8,5 tona po hektaru. 

Na poljima južnog Banata pali su poslednji otkosi pšenice, Najvažniji posao za ovdašnje ratare, započet je u uslovima nestabilnog vremena, a rod se razlikuju od njive do njive i kreću od 4,5 do čak 8,5 tona po hektaru.

– Na teritoriji četiri opština Pančevo, Alibunar, Kovačica i Opovo, pod ozimom pšenicom bilo je zasejano 28500 hektara, a prinos se uprosečio na 6,5 i 6,8 tona, Ozimi ječam na 3.500 hektara dao je prosečan prinos od 6.4 tona, dok se prosek kod uljane repice ovršene na 8000 hektara, kreće oko četiri tone po hektaru.

U Savetodavnoj službi Naučno-istraživačkog instituta „Tamiš” Pančevo, skreću pažnju da je ova godina bila veoma specifična za razvoj poljoprivrednih useva i da od primenjene zaštite zavisila i visina prinosa.

Jesen 2022. godine za pšenicu i ječam počela je sušnim oktobrom bez padavina i napadom cikada, prenosilaca virusa patuljastog ječma i pšenice, tokom novembra na tek izniklim usevima. Razlog pojave cikada, prema rečima dipl. inž. Bogdana Garalejića, stručnog saradnika za strna žita Instituta „Tamiš” Pančevo su samonikle pšenice i ječam na požnjevenim površinama. Posle obilnih padavina od 200 do 250 litara po metru kvadratnom, tokom avgusta i septembra, ovaj insekt se umnožio i prešao na iznikle useve.

Reakcija savetodavaca zaštite bilja, sa jedne, i prognozno-izveštajne službe zaštite bilja, sa druge strane, pokrenula je proizvođače da svoje useve zaštite, a štete su zabeležene na pojedinim manjim delovima parcela, gde je prinos izostao.

„Topla jesen, umereno vlažna i topli početak zime doprineli su stalnom razvoju ječma i pšenice. Hladan period u februaru zaustavio je bujnost i vegetaciju vratio u normalne tokove. Veliki problem predstavljalo je proleće sa obilnim padavinama što je otežalo zaštitu strnina od bolesti sve do samog klasanja i u klasanju. Manjak strpljenja i žurba, kod nekih izostanak tretmana protiv bolesti, doveo je do pojave žute rđe i gubitka lista zastavičara, kasnije do zaraze fuzariumom što je kod istih domaćina smanjilo prinos za 20 do 30 procenata”, napominje za „Politiku”  Bogdan Garalejić iz Instituta „Tamiš” Pančevo i dodaje, da je većina proizvođača zadovoljna prinosima, s obzorom na to u kakvim je vremenskim uslovima proizvodnja prošla, i da su najskuplje u regionu kupovali mineralna đubriva.

Žetva ozimih strnih žita u južnom Banatu je trajala više od tri nedelje, počela je skidanje ječma, zatim uljane repice i na kraju pšenice. Za sada, rod su prihvatili skladištari, koji su uspeli da isprazne silose, a prognoze su, da će u periodu od naredna tri meseca imati mesta da ga čuvaju. Ipak, upozoravaju, da već s jeseni mogu da nastanu problemi, jer pšenica mora biti sklonjena do druge polovine septembra, kako bi se napravilo mesta za novi rod kukuruza.

Ova godina je po oceni stručnjaka bila veoma specifična, pa se prinosi kreću od 4,5 do 8,5 tona po hektaru.