Proces restitucije u Srbiji pri kraju, doneto više od 70.000 odluka

Ostalo je da se reši nešto više od pet hiljada predmeta, a država je opredelila fond za obeštećenje u vrednosti do dve milijarde evra, rekao je za RTS direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Nakon 13 i po godina rada, proces restitucije u Srbiji ulazi u završnu fazu. Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže da je do sada doneto preko 70.000 odluka, ali da u fazi rešavanja ostaje još oko 5.100 predmeta. Kako navodi, to nisu slučajevi u kojima je već doneta neka odluka, već predmeti u kojima se prva odluka tek očekuje.

„Proces je složen i u mnogim slučajevima postoji više odluka za jedan predmet. Ima slučajeva gde se istovremeno vraća poljoprivredno zemljište, objekat i preduzeće, pa deo može biti vraćen u naturi, a drugi putem obeštećenja“, objašnjava Sekulić.

Rok za rešavanje pet godina

Prema procenama Agencije, za okončanje postupka u preostalim predmetima biće potrebno oko pet godina. Osim glavnih odluka, u tom periodu treba doneti i veliki broj dopunskih i izmena u postojećim predmetima, kao i sve elektronski urediti i predati državi kao dokumentaciju za buduću evidenciju imovinsko-pravnih odnosa.

„U svakom predmetu postoji istorija svojinskih odnosa koji često seže do XIX veka. Želimo da sve bude dostupno istraživačima i institucijama“, ističe Sekulić.

Fokus se premešta na obeštećenje

Kako kaže direktor Agencije, proces naturalne restitucije je praktično završen. U ovoj fazi akcenat je na novčanom obeštećenju, za koje je država planirala ukupan iznos od dve milijarde evra. Do sada je isplaćeno oko 280 miliona.

„Isplate se obavljaju kroz akontacije i obveznice i sve obaveze se ispunjavaju bez kašnjenja. Obeštećenje se vrši u petogodišnjim ratama, a već se nalazimo u petom krugu isplata“, navodi Sekulić i dodaje da se poštuje planirana dinamika, bez probijanja budžetskog okvira.

Šta je ostalo od imovine za vraćanje

Što se tiče preostale imovine koja se vraća u naturi, uglavnom je reč o poljoprivrednom zemljištu i manjim parcelama. Ukupno je do sada vraćeno oko 100.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u građanskoj restituciji, 30.000 u crkvenoj, kao i oko 3.000 hektara u javrijskoj restituciji.

„Ostale su manje površine koje će, kako se očekuje, biti vraćene u narednih godinu do godinu i po dana. Što se tiče objekata i građevinskog zemljišta, ostali su pojedinačni slučajevi koji čekaju rešenje zbog složenih imovinsko-pravnih odnosa“, dodaje Sekulić.

Savet građanima koji čekaju odluke

Za sve koji i dalje čekaju pravosnažnu odluku, Sekulić savetuje da pripreme kompletnu dokumentaciju i budu u kontaktu sa Agencijom.

„Neophodno je da imovina bude identifikovana, da se sarađuje sa katastrom, lokalnim samoupravama, Poreskom upravom i Upravom za javni dug. Dobra dokumentacija ubrzava proces i povećava šanse za pozitivno rešenje“, ističe Sekulić.

Proces restitucije u Srbiji polako dobija svoju završnicu. Iako preostaje nekoliko hiljada slučajeva, institucije su optimistične da će ceo postupak biti okončan u narednih pet godina, bez narušavanja finansijske stabilnosti. Za građane koji još čekaju rešenje, precizna i potpuna dokumentacija ostaje ključ za uspeh.