Pšenici treba sneg
Poljoprivrednici su se obradovali snežnim padavinama, ali je radost bila kratkog daha jer su južnobanatska polja opet gola. Bilo bi dobro za izniklu pšenicu, kaže Dorel Margu, da je manje ove temperaturne klackalice koja ne dozvoljava belom pokrivaču da zaštiti pšenicu od niskih temperatura i jutarnje golomrazice. On obrađuje pedesetak hektara, što svoje, što zemlje iz zakupa u ataru Alibunara, u selu Lokve, od čega je oko polovine pod pšenicom. Kaže snega treba više i da se zadrži na njivama, što zbog jačih mrazeva, što zbog zaliha neophodne vlage u zemljištu.
Podeli vest:
„Pšenica se u prethodnom periodu, zbog više toplog nego hladnog vremena dobro izbokorila, ali ne bi valjalo da nastavi sa rastom, bolje bi bilo da miruje. Sneg kao toplotni izolator taman je ušuškao useve, ali sve je to kratko trajalo. Mi smo ga ovde imali u dva navrata nekoliko dana, a i tada je bio manje od desetak centimetara, koliko bi trebalo da bude. Ovako, pribojavamo se da bi moglo doći do oštećenja nadzemne lisne mase. To je neko iskustvo iz ranijih godina mada nam zime nisu ni blizu onim ranijim. S druge strane, dobro je što je bar temperatura u minusu stegla plastice brazdi, jer će se tako na proleće zemljište za druge kulture lakše pripremiti za setvu”, kaže za „Politiku” Margu, koji se dok je sneg još bio na njivama spremao da iskoristi vremenske prilike i prihrani pšenicu.
To su i preporuke struke koje je dobio, da snežne padavine i slabije mrazeve treba iskoristiti i obaviti prvo prihranjivanje biljaka, ukoliko ostali vremenski uslovi to dozvole. Useve bi, dodaje, u prvi mah prihranio s najmanje 50 kilograma azotnog mineralnog đubriva po hektaru, a kasnije im dodao još 30–40 kilograma, u zavisnosti od stručne procene.
„Nešto uree sam već kupio, nešto još moram da kupim, ali prvo ću da napravim jednu analizu da vidim, koliko čega zemljištu treba. To je dobra praksa jer je đubrivo skupo, pa da se ne baca ako ne treba. Da bi se sve stiglo u ovim uslovima, prednost dajemo urei, jer njoj treba više vremena da odradi posao. Sada ću ipak sa bacanjem đubriva malo da sačekam dok se zemlja ne prosuši, jer mašine ne mogu u blato”, kaže Margu o prvoposlu koji ga čeka u ovoj godini.
Biće još snežnih dana, najave su meteorologa, pa ratari imaju i brigu više sa štetočinama. Sneg jeste dobrodošao kao odličan izolator svim ozimim kulturama, naglašava naš sagovornik, ali se na parcelama gde nije rađeno trovanje miševa, može pojaviti problem. Ovi glodari, napominje, u potrazi za hranom odlično funkcionišu u svim uslovima, a onda prave veliku štetu.
„Ja sam njive malo obišao, koliko se moglo i naišao sam na aktivne rupe od poljskog miša i voluharice. Tako pod hitno mora da se postave mamci po uputstvu, ali će i za to morati da se sačeka da se zemlja prosuši”, zaključuje Dorel Margu, ratar iz alibunarskog atara.
Podeli vest:
