Rečnik srpskih govora Vojvodine

Sklanjaj se sa tog kibicfenstera, nemoj žderati roditelje, već gledaj da se udaš i manje laprdaš

Na pomen reči „rečnik”, većini su prva asocijacija oni englesko-srpski koji su se štampali u velikim tiražima i nosili u džepu kad ustreba. E, takvi rečnici se prepoznaju i priznaju. A srpsko-srpski? Šta sve neće izmisliti! Zar ima potrebe „prevoditi” rođeni jezik koji svi znamo?! Međutim, može se desiti da jedan Nišlija strepi šta će dobiti kod svog prijatelja u Vojvodini kad mu ovaj kaže da donosi ždrepce za koji minut? Izgleda da bi se u ovoj situaciji pokajao što je nekada pomislio da je jednojezični rečnik besmislen i bespotreban, jer Nišlija ne bi bio zabrinut da je znao da će se kod prijatelja slatko najesti tašaka sa sirom. Negde će se u Vojvodini ljubitelji varenike napiti mleka, a negde će se opiti kuvanom rakijom. Ako dangubite, tamo vam mogu reći da ste mrljedina. Takođe, producenti se neće lepo provesti ako kažu da se bave produciranjem, jer producirati znači nekoga izazivati.

U „Rečniku srpskih govora Vojvodine” mogu se naći zanimljive reči iz prošlosti koje je stotinu entuzijasta beležilo na blizu 200.000 kartica oko 30 godina u 300 sela sa starosedelačkim stanovništvom i u više srpskih sela u Mađarskoj i Rumuniji. Leksikografsko odeljenje Matice srpske ih je obradilo u rečniku i udahnulo život jer su strahovale od zaborava. Tim leksikografa činili su Svetlana Varenika, Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, Ivana Ćelić i Dragoljub Petrović, a promocija među beogradskim čitaocima, nakon promocije u Novom Sadu, održana je povodom Dana Matice srpske na Kolarcu 12. oktobra.

Tom prilikom Dejan Miloradov je ukazao da ukoliko nekoga zanima zašto se kaže da je neko nežan kao prakljača, moći će pod odrednicom „prakljača” da sazna da je to „naprava u obliku poduže lopatice kojom se udara po rublju”, da pročita opis njenog izgleda i upotrebe, ali i ostale nazive za istu napravu (loparica, makljica, praćak, prtljača).

 ‒ Danas se u seoskim domaćinstvima rublje pere u mašini, prakljaču malo ko pamti, ali sačuvani su ustaljeni izrazi u kojima je prakljača glavni deo tzv. frazeološkog spoja, pa tako i dalje možemo čuti da neko ima šaku kao prakljača (ima tešku ruku) ili da je neka devojka kao prakljača (veoma mršava) ‒ rekao je Miloradov.

Velika devojka može biti i mala, ali treba da se uda. Ona ne bi smela žderati svoje roditelje ko lep lebac, dobiti sve na lepe brkove i da lepo poji, al slabo doji, već da bude dobra da ne bi bilo: daleko joj lepa kuća i bolje da je slepa neg što je lepa. Kad se lepo uda, onda se mora molovati s mladoženjom (fotografisati se), a kad prođe veselje i kuću treba molovati (molerskim valjkom izvlačiti šare) ‒ red je da i ona bude lepa. Sa ovim rečima i izrazima Beograđane je upoznala Ivana Ćelić:

 ‒ Za svaku pojedinost čitalac će saznati koja su naselja u kojima su one zabeležene, imaće uvid koliko je oblik neke reči čest i gde se sve rasprostire. Stručni čitalac će sigurno naći naučnu, a šira čitalačka publika kulturnoistorijsku vrednost, odnosno zapise o istoriji jednog jezika i duhovne i materijalne kulture.

Ćelić je navela i da će obilje ekspresivne i lascivne leksike sigurno izmamiti osmeh, a i da se u rečniku daje uvid u mnoštvo sinonima, pa se tako kod „alapače” mogu naći zvučne reči: alaprda, klepetuša, brbljivica, brbljuša, kvocaljka, jezičara, olajkuša, talandara, talaćkara, torokuša, opajdara i dr. A ringlova, ringlovka, ringlota, dženarika ili džanarika jesu sve nazivi za jednu vrstu šljive, odnosno njen plod.

Projekat izrade ovog rečnika započela je Matica srpska 1980. godine. On je prvi regionalni dijalekatski rečnik srpskog jezika i obuhvata građu sa srpskog jezičkog prostora Vojvodine sa dva vojvođanska dijalekta: šumadijsko-vojvođanskim i smederevsko-vršačkim. Obuhvaćena je leksika kuće i pokućstva, poljoprivrede i stočarstva, pčelarstva, ribarstva, pastirska, raznih zanata, dečjih igara, odevnih predmeta i nošnje, jela itd.

Da li ste znali za ove boje?

pirgav ‒ sivkast

murgast – crvenkastosmeđ ili tamnomaslinast

broćast ‒ izrazitih crta lica, plav (od biljke broć, iz porodice ivanjskog cveća)

alev – crven

golubiji – sivkastoplav

sirkast – siv (od „sirka” ‒ konj sivkaste dlake)

žerast ‒ sivkast

Sklanjaj se sa tog kibicfenstera, nemoj žderati roditelje, već gledaj da se udaš i manje laprdaš