Stravičan prizor kod Kikinde – polja puna mrtvih ptica

Utihnula su polja kod Nakova. Sablasna tišina prekrila je deo atara gde gačci i čavke doslovno padaju mrtvi sa niskih bagremova i žbunova u kojima su provodili noć.

Ove ptice iz porodice vrana hranile su se na plodnim poljima u blizini sela gde uglavnom traže razne insekte i njihove larve, te semena biljaka.

Upravo tu su najverovatnije pronašle i zatrovane mamke koji su im postali poslednji obrok.

Nakovčanin i pčelar Ranko Samardžija u subotu je otišao da obiđe svoje košnice na dve lokacije severno od sela. Već kod poslednjih kuća primetio je mrtve ptice prvo po putu, potom uz kanal, a na kraju i one koje vise sa drveća i žbunova.

Zabrinut za bezbednost pčela zbog iskustva sa strahovitim trovanjem koje je pogodilo kikindske pčelare 2015. godine kada je ubijeno 1.600 pčelinjih društava, Ranko je telefonom snimio uznemirujuće scene i podelio ih na Fejsbuku. Na snimku, koji je nakon nekoliko sati usled pritiska dela javnosti uklonio, vide se mrtvi gačci u pčelinjaku, ptice koje se bore za život u krošnjama drveća i mnoge koje ne mogu da polete sa njiva.

Ranko je ubrzo nakon deljenja snimka pozvao Milana Ružića, izvršnog direktora Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), i zamolio za više informacija.

Nije samo trovanje gačaca razlog za uzbunu: upravo tu pored Nakova jedan par orlova krstaša ovog proleća je počeo da pravi gnezdo, a veliki broj otrovanih ptica po poljima gotovo izvesno može da privuče orlove i ubije ih.

„U subotu, 2. marta, u večernjim satima poslao sam obaveštenje Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, Osnovnom javnom tužilaštvu iz Kikinde i Jedinici za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine MUP-a i naveo da imamo sumnju na masovno trovanje ptica kod Nakova, te da opravdano strahujemo za sudbinu orlova krstaša“, kaže Ružić.

Prema njegovim rečima, terenska ekipa organizovana je brzo i već u nedelju ujutru bila u Nakovu.

„Kako u Srbiji ne postoji šema nadležnosti u slučajevima trovanja životinja, niti protokol za postupanje, obavestio sam lokalnu stanicu policije koja je na teren poslala dva policijska službenika“, objašnjava Ružić.

Veliko uginuće ptica brzo je privuklo pažnju javnosti, te se u ataru kroz nekoliko sati stvorio neočekivano veliki broj policajaca, veterinarskih inspektora, te radnika iz komunalnih službi.

Leševi ptica su pronalaženi na prostoru od oko dva kilometra, uglavnom tamo gde su noćilišta vrana.

Crni bilans je sledio sve prisutne.

Tim policijskih forenzičara detaljno je snimao i beležio leševe i stanje na licu mesta. Na kraju je deo leševa izuzet za analize, a više od 800 mrtvih ptica zakopano je u jamu na rubu oranica.

Kikinđanin Stefan Prekajski, biolog zaposlen u DZPPS, bio je prisutan tokom potrage i uklanjanja leševa. Ovaj događaj je na njega kao ljubitelja prirode ostavio snažne negativne emocije.

„Gačci, sive vrane i svrake ekstremno su važan deo prirode u našim atarima budući da oni prave gnezda i za sebe, ali i za sove i vetruške koje su glavni kontrolori brojnosti glodara. Kada stradaju vrane, ptice grabljivice ostaju bez gnezda i napuštaju staništa, a ubrzo potom eksplodiraju brojnosti voluharica, miševa i pacova koji napadaju useve. Verujem da javnost svakog dana treba podsećati da je region Vojvodine najobešumljeniji predeo Evrope gde je retkost videti drvorede i šumarke, a često nema ni pojedinačnih stabala. To su osnovni razlozi koji su doveli do prenamnoženja glodara i velikih šteta na usevima prošle i ove godine. Očekujem i da će naredne zime u Kikindi biti daleko manje sova utina, što će dovesti do razočarenja velikog broja turista“, vidno zabrinut istakao je Prekajski.

Mrtve ptica kod Nakova vrh su ledenog brega problema sa kojim se suočava moderna vojvođanska poljoprivreda. U stalnoj trci za profitom paori su preorali sve što je moglo da se preore, meštani posekli drveće, a poljoprivredni otrovi desetkovali su populacije divljih životinja.

U ovakvim uslovima bezbednost i zdravlje ljudi takođe su ugroženi jer je održavanje nekakvog veštačkog balansa moguće samo uz korišćenje dodatnih količina hemijskih preparata, koji hteli mi to ili ne, na kraju završe na našoj trpezi.