U Vojvodini je nekada bilo 280 vetrenjača

Najstarija vetrenjača u Banatu je podignuta je 2. oktobra 1794. godine. Sazidao je Agošton, sin banatskog veleposednika Isaka Kiša, na posedu u Elemiru, selu koje je njegov otac kupio 1781. godine. Od tog vremena, vetrenjače počinju naglo da se podižu širom Vojvodine uporedo sa razvojem zemljoradnje i proizvodnjom žita. Krajem XIX veka, vetrenjače postepeno ustupaju mesto industrijskim mlinovima, koji su bili jačih kapaciteta i koji su sa većom snagom i stoga i većom brzinom vršili mlinsku proizvodnju. Industrijski mlinovi su ujedno predstavljali početak industrijalizacije na prostoru srednjeg Banata.

Foto: Pixabay

Prema popisu iz 1880. godine u Vojvodini je bilo 280 vetrenjača. Mlele su sve vrste žita… U Banatu ih je bilo skoro u svakom selu. U Melencima 8, Kumanu 6, Tarašu 2 ,Elemiru 3…

U Banatu ostale su samo dve: jedna u Belom Blatu i Bošnjakova u Melencima

Bošnjakova vetrenjača ili mlin na vetar podignuta je na periferiji sela, kraj puta za Bašaid, 1899.g. Zidana je u kombinaciji opeke i čerpića u obliku zarubljene kupe na kojoj je kupasti krov od šindre. Kroz pokretni krov, koji se može „virati“ je nekada prolazila masivna osovina sa krilima za hvatanje vetra, koji je ujedno bio i pogon za pokretanje mehanizma. Krila sada nedostaju, a drveni mehanizam je u velikoj meri oštećen. Unutrašnji prostor je podeljen na prizemlje, dva sprata i potkrovlje, a povezan je unutrašnjim stepeništem. U tavanskom prostoru i gornjem spratu nalazila se konstrukcija, dok su na prvom spratu tri para kamena za mlevenje žita. U prizemlju je bilo isto toliko sanduka u koje je olucima dospevalo brašno. Predstavlja redak primer nekada mnogobrojnih objekata ove vrste. Bošnjakova vetrenječa u Melencima pod zaštitom je države, kao kulturno istorijski spomenik.

Foto: Pixabay