Vučić na otvaranju fabrike Linglong u Zrenjaninu najavio izgradnju pruge Pančevo – Zrenjanin

Kako prenosi RTS predsednik Vučić je u Zrenjaninu prisustvovao svečanoj ceremoniji pokretanja serijske proizvodnje guma u kineskoj fabrici „Linglong“.

„Čudesno je sve ovo što danas imamo u Zrenjaninu. Apsolutno čudesno. Da ovde provedemo mesec dana, bilo bi malo, bilo bi nedovoljno da opišem čudo koje smo stvorili. Stvorili su ga naši kineski prijatelji uz našu podršku“, istakao je predsednik.

Vučić je naveo da se fabrika prostire na 370.000 metara kvadartnih pod kupolom, da je izgrađen sportski centar za radnike, restorani i drugi sadržaji.

„Ovo je ubedljivo najveća grinfild investicija ikada ostvarena na teritoriji Republike Srbije. Nikada ništa slično nismo imali“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, u prvoj fazi već je zaposleno više od 1.200 srpskih radnika, dok će u drugoj fazi biti još 600.

Vučić je naveo i da je vrednost investicije „Linglonga“ milijardu dolara.

Dodao je da će biti izgrađena i pruga od Pančeva preko Zrenjanina, kao i auto – put Beograd – Zrenjanin.

„Uskoro krećemo u izgradnju pruge koja će ići 120 kilometara na sat, spajaće južni Banat sa Zrenjaninom, srednjim Banatom, severnim Banatom, produžiće se krak do Kikinde, ali i sa Severnobačkim okrugom sve do Subotice. A onda ćemo dodatno i posebno uvezivati Pančevo sa Beogradom, da bi svako imao direktnu liniju do Beograda i da bismo glavni grad spojili sa svim banatskim mestima i centrom severne Bačke, kakav je Subotica, osim brze pruge“, najavio je Vučić.

Ambasador Kine Li Ming istakao je da je trenutno najvažniji zadatak sprovođenje strateškog konsenzusa predsednika Kine i Srbije i dalje jačanje saradnje i razmene između dve zemlje, kroz koju će moći zajednički da razvijaju zajedničku budućnost u cilju boljih rezultata u najrazličitijim sektorima.

„Današnja svečanost otvaranja fabrike Linglong Evropa simbolizuje dalje povezivanje interesa naših zemalja i unosi novi zamah u izgradnju zajednice kinesko-srpske budućnosti u novoj eri“, istakao je Li Ming.

Istakao je da broj kineskih kompanija koje ulažu u Srbiju konstantno raste i da povoljni uslovi pružaju snažno poverenje kineskim investitorima.

Kako piše portal Zrenjaninski.com, reagujući na zvanično pokretanje serijske proizvodnje guma u pogonima kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu, Građanski preokret je ocenio da je država u kolonijalnom položaju ako stranim kompanijama poklanja svoja prirodna bogatstva i novac, privileguje ih u odnosu na lokalno stanovništvo i domaću privredu, te im dozvoljava masovno kršenje propisa i zagađenje životne sredine.

„Izgradnja fabrike automobilskih guma Linglong u Zrenjaninu je dokaz takvog položaja Srbije u odnosu na Kinu. Srbija je Linglongu poklonila poljoprivredno zemljište, a zatim mu dodelila i novčane subvencije. Iako su time zvanična ulaganja Srbije premašila deset odsto ukupne vrednosti investicije, država uopšte nema učešća u vlasništvu nad tom fabrikom. Osim državne pomoći, Linglong je dobio i svesrdnu podršku Grada Zrenjanina koji je svojim sredstvima finansirao izgradnju kompletne komunalne infrastrukture za potrebe kineske fabrike. Istovremeno, stanovništvu Zrenjanina lokalne vlasti godinama ne obezbeđuju ispravnu vodu za piće“, saopštio je Građanski preokret.

Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani najavila je da će inicirati održavanje vanredne sednice Skupštine grada Zrenjanina na temu rada kineske fabrike guma Linglong.

„Želimo da se o Linglongu najzad progovori otvoreno. Da izabrani predstavnici građana, odbornici, čuju sve o potrebnim dozvolama za izgradnju postrojenja ove fabrike, o poštovanju ekoloških standarda, o zaštiti prava radnika u preduzeću… Puno toga je u vezi izgradnje Linglonga od početka bilo pod debelim velom tajne. Odbornici Skupštine grada imaju pravo da znaju sve detalje o funkcionisanju ove velike kineske fabrike guma“, navodi se u saopštenju ove odborničke grupe.

Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Zrenjanina Senka Jankov je ocenila da je Linglong od samog početka obavijen velom tajni.

– Kada su oranice pored Zrenjanina proglašene industrijskom zonom i ustupljene Kini, prvo što se pojavilo bio je „kineski zid“, odnosno ograda, koja je već tada jasno pokazala da sve što se dešava iza nje – nije i neće biti naša stvar. Sa strepnjom, sumnjom i povremenim protestima posmatrali smo kako raste ova ogromna fabrika koja je obećavala nova radna mesta, prosperitet i poboljšanje standarda čitavog Zrenjanina. Lokalni zvaničnici su pohrlili da pruže svaku moguću pomoć i podršku ovom gigantu – podsetila je Jankov.

Umesto toga, dodala je ona, grad je izdvojio 448 miliona dinara za vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu fabrike, dok Zrenjanin već 20 godina nema pijaću vodu. Još 400 miliona dinara namenjeno je razminiranju i čišćenju već očišćenih lokacija.

– Fabrika je dobila građevinsku dozvolu bez potrebne studije uticaja na životnu sredinu. Ključne institucije svesno prećutkuju kršenja zakona i odobravaju ono što ne bi smele. Ovaj projekat je već „pojeo“ sredstva koja bi mogla biti uložena u tri fabrike za preradu vode ili jednu fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Saobraćajna infrastruktura već je sada preopterećena zbog prevoza 300.000 tona sirovina i gotovih proizvoda, a kamioni uništavaju puteve kao oranice – istakla je Senka Jankov.

Članovi odborničke grupe „Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin“ u Skupštini grada Zrenjanina istakli su da je danas i zvanično otvorena fabrika koja uveliko već radi i koju prate brojne kontroverze, i o čijem uticaju na životnu sredinu ne znamo ništa.

– Šta sve znamo? Znamo da je već kršen zakon, kada su u pitanju izgradnja postrojenja i zaštita životne sredine, i da za to niko nije odgovarao. Mnogo puta se govorilo o izuzetno lošim uslovima rada i brojnim povredama na radu naših radnika, i tome kako su strani radnici koji su radili na izgradnji živeli u nehumanim uslovima, bez pasoša i da se čak sumnjalo na prinudni rad i trgovinu ljudima. Ni za to niko nije odgovarao, iako smo se kao grad toliko obrukali da smo se našli čak i u rezoluciji Evropskog parlamenta – podsećaju odbornici Alisa Kockar, Nenad Nikolić, Nataša Velemir, Dragan Kleut i Miroslav Simanić.