Za 10 godina Srbija izgubila više od 200 škola, Vojvodina ima 15.000 đaka manje

Manje škola, znatno manje đaka i sve manje nastavnog kadra – to je zvaničan presek stanja u vojvođanskim osnovnim školama u proteklih 10 godina.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj škola se u Srbiji postepeno smanjuje od 2012. do danas. Na početku školske 2013/14. godine u Srbiji je bilo 3.429 škola, a na početku školske 2021/22. godine je u Srbiji bilo 3.219 škola.

Rast broja škola zabeležen je, očekivano, u Beogradskom regionu, dok je na jugu Srbije od 2.606 škola 2013. godine sada, na početku ove školske godine, aktivno 2.396 škola.

Zvanična statistika ne laže i u stanju je da ospori bilo kakvu nameru čelnika da obrazovnu politiku u državi predstave kao sjajnu, piše 021.rs. Dok su podaci za južne delove Srbije u pogledu broja đaka, nastavnika i aktivnih škola sve gori, statistika pokazuje da se Vojvodina, u aktuelnim uslovima, još i dobro drži.

Pre 10 godina je na teritoriji Vojvodine radilo 535 škola, a 2021. godine su vrata otvorile 533 škole. U poslednjih 10 godina je tako relativno stabilan broj škola po Vojvodini, čak i u manjim mestima, za koje se prognoziralo da bi mogle da budu zatvorene. Analiza portala 021.rs pokazuje da škole u Vojvodini opstaju uz velike napore zaposlenih, kojih je sve manje i rade sa sve manjim odeljenjima, uključujući „isturena“ odeljenja matičnih škola.

U Čoki je u poslednjih devet godina broj škola pao sa sedam na šest, u Kanjiži sa 10 na devet, u Subotici sa 35 na 33 objekta, dok je Ada sa nekadašnjih šest škola izgubila jednu.

Rast broja škola ima Grad Novi Sad, koji umesto 39 škola pre desetak godina sada ima 43 redovne osnovne škole. Bečej umesto osam ima 10 škola, Temerin je sa četiri došao do šest.

Prema statistici, Jug Srbije u proteklih devet godina beleži konstantan pad broja osnovnih škola. Podaci se odnose na sve matične škole sa „isturenim“ odeljenjima.

Broj odeljenja u školama se takođe s godinama smanjuje, pa je od 25.113 odeljenja školske 2014/15. godine sada aktivno 23.949 odeljenja. Broj odeljenja se u Vojvodini u poslednjih devet godina smanjio sa 7.331 na 6.899, što može da ukaže da škole rade s vrlo malim odeljenjima, ali se ne gase.

Pad je vidljiv u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (sa 7.061 na 6.674 odeljenja), a pad broja odeljenja beleže i škole na jugu i istoku zemlje (sa 5.715 na 5.139 odeljenja).

Rast broja odeljenja je vrlo vidljiv u Beogradskom regionu – sa 5.006 se za desetak godina stiglo do 5.237 odeljenja.

Koliko nastavnika i učenika imamo?

Ukupan broj nastavnika u celoj Srbiji je u proteklih devet godina, kaže statistika, veći – sa 51.248 nastavnika stiglo se do 52.546 nastavnika. Međutim, ova statistika pomalo i vara jer se smanjio broj nastavnika koji imaju puno radno vreme (nekada 30.499, a sada 27.372 nastavnika s punim radnim vremenom).

Interesantno je da je veći broj nastavnika u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, kao i u regionu Južne i Istočne Srbije, a pad beleži Vojvodina, sa nekada 14.385 nastavnika na 14.162 nastavnika.

Broj učenika u školama opada u celoj Srbiji – osim u Beogradu. Na nivou cele Srbije broj učenika školske 2014/15. godine bio je 558.869, a ove školske godine je 507.374 učenika. Više od petine svih učenika u Srbiji pohađa škole u Beogradu – 131.386 učenika.

I Vojvodina je zabeležila pad, pa je sa 150.519 učenika 2014. sada osnovnu školu upisalo 134.705 učenika. Šumadija i Zapadna Srbija imaju oko 22.000 učenika manje za osam godina, a Južna i Istočna Srbija 21.202 đaka manje.

Statistika nam pokazuje očigledan i rapidan rast Beograda i vidljivu štetu na jugu, više nastavnika koji imaju manje norme, ali i potencijalno gašenje ili spajanje škola u pojedinim delovima države. Kako ljudi zaposleni u prosvetnom sistemu gledaju na celu situaciju?

Kako za 021.rs navode članovi granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“, država ima obavezu da kroz strateške dokumente poruči kakav razvoj, raspored inaselja želi u jednom dugoročnom periodu, a kako bi ga prosveta pratila.

„Za sada se to radi od izbora do izbora, što sigurno nije dugoročno sagledavanje nego maksimalno i dezorijentisano rasipanje resursa. Mrežu osnovnih škola utvrđuje lokalna samouprava, a u praksi jedini kriterijum je politički i lični interes te smo svedoci da se, recimo, u Senti velika škola raspala na više malih da bi imali više direktorskih mesta. Istovremeno, škole su ukidane u Somboru i Beogradu kako bi vlasti preuzele atraktivne zgrade“, navode u „Nezavisnosti“.

Dodaju da je broj nastavnika u užoj Srbiji porastao, pre svega, zbog izbornih predmeta i veronauke, kao i zbog dodatnog uvođenja informatike i nastave na bosanskom jeziku u zapadnoj Srbiji.

Na pitanje 021.rs da li je pravilo preuzimanja tehnoloških viškova iz matičnih lokalnih samouprava zaista poštuje u praksi, u ovoj sindikatu poručuju da to nije slučaj.

„Prema pravilima, tehnološki viškovi se zbrinjavaju prvo na teritoriji sopstvene školske uprave, a tek nakon toga iz drugih. U praksi, međutim, direktori masovno izbegavaju da preuzimaju zaposlene iz drugih sredina, uz podršku lokalnih moćnika, pa je angažovanje snidikata kroz radne podgrupe neophodno“, navodi „Nezavisnost“.

Situacija sa školovanjem nastavnika je naročito interesantna. Kako za 021.rs pojašnjavaju u Uniji sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, iako postoje smerovi koji školuju previše kadra u odnosu na potrebe (pre svega nastavnike razredne nastave), sve je više fakulteta koji ne mogu da upišu dovoljan broj studenata za nastavnička zanimanja.

„Evidentan je nedostatak nastavnika fizike, matematike, kao i nastavnika u stručnim školama. Generalni problem nastavnika je u sistematskom uništavanju njihovog autoriteta i ugleda koji su nekada imali. To se pre svega odnosi na plate – svojevremeno je premijerka izjavila da nađemo dodatni posao, donošenjem zakona i pravilnika kojima se smanjuju prava nastavnika i povećavaju prava učenika, nametanjem bespotrebne administracije…“, poručuju u USPRV za 021.rs.

Takođe, nastavnici iz cele Srbije sve češće migriraju u potrazi za zaposlenjem, a mahom se odlazi u Beograd.

Seoske sredine su naročito ugrožene. Učenika je sve manje, a na to su uticali brojni faktori – od nezaposlenosti, loših uslova u školama koje nemaju ni toalete i grejanje, a kamoli računare, pa do nedostatka stručnog kadra, naglašavaju u sindikatu „Nezavisnost“.

„Na raspisane konkurse u seoskim sredinama niko se ne javlja zato što će nastavnik matematike pre otići u IT sektor nego što će raditi u školi. Plate u prosveti su ispod republičkog proseka i to nije motivacioni faktor da se neko zaposli u prosveti. Takođe, zakonska regulativa prosvetnom radniku nameće svi više obaveza i odgovornosti, a sve manje prava i zaštićenosti. Istine radi, nama nije u interesu ni da po svaku cenu sva odeljenja sa malim brojem dece opstaju jer tu nema socijalizacije dece, druženja, saradnje sa upravom škole – stručna služba u takvim školama ne postoji, a deca i nastavnici su prepušteni sami sebi“, naglašavaju članovi ovog sindikata, koji rade u školama širom Srbije.

Pravila o broju učenika u odeljenjima često se krše, a prema rečima Zvonimira Jovića iz Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, veličina odeljenja zavisi pre svega od sredine i „popularnosti“ škole.

„Iako je zakonom propisano da je maksimalan broj učenika u odeljenju 30, a u izuzetnim slučajevima do 33, to se često ne poštuje pa imamo odeljenja i sa 35 do 39 učenika. Unija sindikata se od svog osnivanja zalaže da se poštuju evropski standardi što se tiče broja učenika u odeljenju i da taj broj bude 24. Na ovaj način bi se svakako povećao i kvalitet nastave“, kaže Jović.

U sindikatu „Nezavisnost“ kažu da su problemi vidljivi još od uvođenja izbornih predmeta i uvođenja novih ljudi u sistem, bez da su budžeti za prosvetu rasli.

„Drastični slučajevi su bili kada smo, na opšte zaprepašćenje, neke od škola delili na nove da bi ‘zaslužni’ kadrovi dobili mesta direktora. Ukazivali smo tada na sve ove pojave Ministarstvu govoreći da će predstojeći (vrlo uočljivi) demografski kolaps, povećati pritisak u sistemu. Pod Ministarstvom podrazumevamo sve prethodne političke sastave sa sličnim ili identičnim reakcijama“, kažu članovi ovog sindikata i dodaju da se borba za bolji položaj prosvete nastavlja.

Da je potrebno više para odvajati za prosvetu smatraju i članovi Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, naglašavajući da je cilj neki nivo na kojem su evropske zemlje.

„Neophodno je povećati ulaganja u modernizaciju škola, povećanje plata nastavnicima. Deo budžeta za takozvani sektor mora biti pravednije podeljen. Za sve u javnom sektoru, javna preduzeća, vojsku, policiju sudstvo moraju se uvesti pravedni platni razredi. Prosvetu treba posmatrati kao investiciju, a ne kao trošak, kako se to sada radi“, zaključuje Zvonimir Jović, predsednik ovog sindikata.

Ministarstvo prosvete nemo, gluvo i slepo

Kako bi dobila stav donosilaca odluka i kreatora javnih politika, novinarka 021.rs obratila se sa celokupnom statistikom i pitanjima Ministarstvu prosvete još 21. aprila. Uprkos insistiranju, ponovljenim upitima, telefonskim razgovorima i uveravanjima zaposlenih u Ministarstvu prosvete da će rado odgovoriti na pitanja o najbitnijim podacima o obrazovanju u Srbiji, čelnici Ministarstva prosvete do danas nisu odgovorili na pitanja 021.rs.

Manje škola, znatno manje đaka i sve manje nastavnog kadra – to je zvaničan presek stanja u vojvođanskim osnovnim školama u proteklih 10 godina.