50 godina od smrti Ive Andrića
Njegova „Bosanska trilogija“ učinila ga je svetski poznatim, a njegov život bio je odraz lomova na Balkanu.
Podeli vest:
Više od četiri veka Bosna je bila pod osmanskom vlašću, da bi je 1878. okupirala Austrougarska. U tom mikrokosmosu između Orijenta i Okcidenta, islama, hrišćanstva i judaizma, rođen je 1892. Ivo Andrić u hrvatskoj katoličkoj porodici.
Otac, školski poslužitelj, umro je kada mu je bilo dve godine. Kasnije ga je očuh naučio nemački. U osnovnu školu je išao u Višegradu, gradu na bosansko-srpskoj granici. Taj grad će ga inspirisati za njegov roman „Na Drini ćuprija“.
Književni stručnjaci još uvek nisu jedinstveni u oceni da li je ta knjiga zaista „roman“, jer hronika obuhvata vreme od turske okupacije, do Prvog svetskog rata. Pasivni protagonista u knjizi je most. Na njemu se izvršavaju smrtne kazne, sukobljavaju se vojske, tu se odvija svakodnevica pokolenja trgovaca, zanatlija i verskih učitelja.
Andrić je 1961. dobio književnu Nobelovu nagradu „za epsku snagu s kojom se poduhvatio tema i predstavio sudbine ljudi iz istorije svoje zemlje“. Umro je na današnji dan pre 50 godina, 13. marta 1975.
Jugoslavija iznad svega
Njegova politička karijera imala je brži uspon. Kao sarajevski gimnazijalac pristupio je revolucionarnoj organizaciji Mlada Bosna. Upoznao je i Gavrila Principa, revolucionara koji je atentatom na austrijskog nadvojvodu Ferdinanda isporučio velikim silama povod za Prvi svetski rat. Andrić je nekoliko meseci proveo u zatvoru, kasnije je pomilovan.
U Beogradu, glavnom gradu novoosnovane južnoslovenske kraljevine, Andrić je stupio u diplomatsku službu. To je bilo polaganje njegovog ideološkog kamena-temeljca.
Stvaralačka eksplozija dok divlja Drugi svetski rat
Andrić je napredovao stepenicama diplomatske karijere – tada je bio manje pisac, a više veran državni službenik. Bio je na diplomatskim dužnostima u Rimu, Madridu, Briselu, Ženevi i Parizu. Postao je zamenik ministra spoljnih poslova, a potom, 1939. i jugoslovenski ambasador u Berlinu. Tu se, preuzimajući dužnost, rukovao i sa Adolfom Hitlerom. Nedugo potom njegova zemlja je prestala da postoji. Srbija je postala teritorija pod direktnom upravom Vermahta.
Andrić završava svoju diplomatsku karijeru i vraća se kući, u okupirani Beograd. I baš tada počinje njegov najkreativniji period.
Naposletku, nastaje preko hiljadu stranica dela koje će mu obezbediti svetsku slavu: „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“ i „Gospođica“.
Podeli vest:
