Kako da napravite voćnjak ili povrtnjak u bašti?

U današnje vremene, usled urbanizacije i sve većih tržišnih apetita, uzgajanje sopstvene organske hrane je pravi luksuz. Iza ovakvog ambicioznog poduhvata stoje sati utrošenog vremena, ali i adekvatno znanje iz oblasti agrokulture.

Na prvi rod posađenih sadnica povrća možete čekati nekoliko meseci, dok za sadnice voća možete čekati i do čak 7 godina.

Ukoliko i sami razmišljate da napravite svoj voćnjak ili povrtnjak, naredne redove smo posvetili razjašnjavanju svih potencijalnih nedoumica u vezi pravilnog uzgoja ovih biljaka – zato pročitajte naš tekst do kraja!

1. Plan sadnje – odredite koja je optimalna kvadratura parcele za uzgoj voća ili povrća

Pre nego što se uputite ka rasadniku, potrebno je da najpre odredite koju sortu voća i koju vrstu povrća želite da uzgajate, kao i kolikom kvadraturom raspolažete.

Većina povrća nije prezahtevna što se tiče površine, odnosno nije im potreban prevelik prostor, dok uzgoj voća može biti ograničen raspoloživom kvadraturom.

Stručnjaci sugerišu da sadnja voćnih sadnica, u kućnim uslovima, zahteva veći razmak od očekivanog radi pravilnog razvoja stabla i ventilacije – tako na primer jabuka Krstovača ima bujnu krošnju i zahteva razmak od 9 do 11 m.

Drugi korak se odnosi na proučavanje svih karakteristika vašeg poseda, određivanje njegovog kapaciteta i priprema za obradu. Nužno je da obeležite vaš prostor i obradite zemljište – motokultivatori i traktor kosilice su ovde vrlo pomoćni baštenski alati.

Zemljište bi trebalo da bude rastresito, plodno, duboko i umereno vlažno kako bi vaše sadnice uspele. Naravno, sam kvalitet zemljišta se može poboljšati određenim intervencijama pre kojih je potrebno da vam stručnjak uraditi analizu tla – ovde će se ustanoviti precizan procenat hranljivih materija, zastupljenost organske materije i egzaktna pH vrednost zemljišta.

2. Ustanovite orografske faktore kako biste znali koje voće i povrće možete da uzgajate

Orografski faktori se odnose na karakteristike reljefa, odnosno vašeg područja gde nameravate da napravite vaš voćnjak ili povrtnjak i uključuju sledeće stavke:

Nadmorska visina – stavka koja se često zanemaruje, ali može biti ključni indikator prilikom određivanja karakteristika tla. Eksperti ukazuju na činjenicu da na svakih 30 m nadmorske visine dolazi do smanjenja atmosferske temperature za otprilike 1°C.

Ovo znači da će se uslovi za uzgoj određenih biljaka razlikovati, jer ako imate veću nadmorsku visinu bolje je da uzgajate jabuke, kajsije ili trešnje, dok je niža pogodnija za uzgoj paradajza.

Nadmorska visina u Pančevu iznosi oko 77m, te ovde pretežno bolje uspeva uzgoj povrća.

Ekspozicija – se odnosi na izloženost terena u odnosu da neku stranu sveta. Pojednostavljeno, to označava koliko je naša bašta okrenuta ka na primer severu ili zapadu, pa ukoliko je pretežno ka zapadu, kažemo da ona ima zapadnu ekspoziciju. Ovo je važno jer to određuje koliku će količinu svetlosti naša biljka dobiti, ali i koliko će vazduh biti vlažan ili topao. Ukoliko vaša bašta ima južnu ekspoziciju, berba će se brže dogoditi.

Nagib terena – ravno tlo je idealno za uzgoj većine povrća, dok voće preferira brdovita tla jer se tada hladnoća ne zadržava dugo. Povrće uvek možete smestiti u plastenik, dok voće treba da uzgajete na tlu sa nagibom od 3 do 8 stepeni.

Sada, kada znate neophodne karakteristike zemljišta, možete preći na naredni korak i ujedno poslednji korak.

3. Imajte na umu klimatske uslove

Poslednji ključni korak se odnosi na sagledavanje svih mikroklimatskih uslova koji bi pomogli ili odmogli rastu vaših sadnica. Klimatski faktori koje morate ispitati su sledeći:

Količina svetlosti – većina biljaka je heliofitna, odnosno preferira sunce, te je idealno da posadite biljke u onom delu parcele koja ima južnu ekspoziciju.

Stepen temperature – direktno utiče na intenzitet vršenja fotosinteze, a kako je kod nas zastupljena umereno-kontinentalna klima, najbolje je da se odlučite za takve vrste. Dakle, izbegavajte tropske i egzotične biljke.

Godišnja količina padavina – kako konstantno navodnjavanje može biti vrlo skupo, možda je bolje da se prvo odlučite za one biljke kojima nije potrebno previše vode.

Procenat vetra – bitno je da procenat vetra ne bude prevelik, jer oštri i jaki vetrovi mogu isusišiti zemljište i narušiti mu kvalitet.

Vlažnost vazduha – treba da bude u rasponu od 60% do 80% kako bi sadnice bile uspešne.

Nakon što saberete sve karakteristike tla i klime, možete odrediti da li vam je isplatljivije da napravite spostveni voćnjak ili povrtnjak. Tek onda ćete moći da uživate u ukusnim kuvanim jelima od domaćeg povrća ili u neodoljivim zimnicama, kompotima i džemovima.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan, koliko i poučan, te da smo uspeli da vam pružimo dovoljno informacija kako biste se i sami odvažili i kreirali sopstveni voćnjak ili povrtnjak – Želimo vam puno sreće u ovom poduhvatu!

U današnje vremene, usled urbanizacije i sve većih tržišnih apetita, uzgajanje sopstvene organske hrane je pravi luksuz. Iza ovakvog ambicioznog poduhvata stoje sati utrošenog vremena, ali i adekvatno znanje iz oblasti agrokulture.