Mogu li mame da doje bebu ukoliko su na terapiji lekovima zbog depresije, povišenog protiska, dijabetesa?
Podeli vest:
Žene se danas sve kasnije odlučuju za rađanje. Starosna granica se pomerila između 30 i 40 godine. Zbog toga se često dešava da imaju neku hroničnu bolest – dijabetes, povišen krvni pritisak, depresiju i da su na stalnoj terapiji, a na svet stiže beba. Dilema kod mama je da li mogu da doje svoje dete i da li terapija može da utiče na njihov rast i razvoj.
Neonatolog prim. Ljiljana Stanković iz GAK „Narodni front“ za Euronews Srbija objašnjava da terapija lekovima nije kontraindikacija dojenju i da svaka mama treba da da svom detetu ono što je najbolje – majčino mleko.
„Ne postoji mama koje ne može da doji svoji dete. Upotrebe lekova u periodu dojenja jeste važna stvar sa kojom se mama sreće. Ako ima bolest bubrega, srca ili reumatološke probleme, depresiju, epilepsiju, terapija se ne uzima povremeno već stalno. Tada su mame u dilemi mogu li ili ne da doji svoje dete. Takođe, ukoliko mora na hitno na rendgen, skener opet je u dilemi da li sme da doji zbog zračenja. Odgovor je da sve mame mogu da doje svoje dete“, navela je Stanković.
Radna grupa Ministarstva zdravlja u saradnji sa Unicefom izradila je Nacionalne smernice za upotrebu lekova u periodu dojenja i one se mogu naći na sajtu ministarstva.
„Da li je skener kontraidikcija za dojenje – nije. Da li žena sa epilepsijom može da doji- može. Ni mnogo lekara nije upoznato sa tim pa će reći ženi koja doji „nemojte to može da škodi detetu“. Međutim, to ima dugoročne posledice na zdravlje deteta i majke. Dokazano je da dojenje ima benefite i za majku i za dete. Psihijatri kažu da se zona sigurnosti stvara mnogo ranije, još dok je beba u stomaku“, pojašnjava Stanković.
Navodi da je ključni period za svaku bebu prva četiri meseca. U tom periodu dete mora da pije mleko, posle četvrtog meseca može da mu da šargarepica, pirinač.
„Osnovni impuls za dojenje proističe iz glave mame. To je pitanje svesti – šta ja kao mama mogu da pružim svom detetu? Mogu da mu pružim svoje telo da odraste, mleko koje je priroda dizajnirala prema potrebama svakog deteta. Svaka majka pravi mleko za svoje dete. To je činjenica koja je tačna. Ako se rodi dete od kilograma proizvodi se mleko bogatije mastima i belančevinam da to dete može da poraste i da ima sa godinu dana 10 kilograma kao i ono rođeno sa 3,5 kilograma. Svaki put kada stavi dete na grudi, mleko se menja kao švedski sto- imate prednje, zadnje mleko, kao nedeljni ručak kod mame – supa pa sarma i pečenje. Zato je važno da beba provede na dojci 10 do 15 minuta da dobije kompletan obrok“, pojašnjava sagovornica.
„Majčino mleko nije isto leti i zimi“
Dodaje i da majčino mleko nije isto leti i zimi. Leti ima više početnog mleka, koje ima više vode, da bi dete utolilo žeđ. Zimi ima veću koncentraciju masti i belančevina da bi izdržalo dete zimski period.
„Hoćeš li da ti dete nema ekceme, doj ga. Hoćeš da ti nema astmu, potrudi se da ga dojiš. Svi alergeni koji se unose putem ishrane deteta itekako odražavaju na imuni sistem. Mlečna formula koja se kupuje za decu koja ne sisaju je ista. Mamino mleko je drugačije, ono se menja leti, zimi, drugačije je za dečake, devojčice. Nije prirodno da tek rođenu bebu hrane farmaceutske kuće. Majčino mleko je najzdravije“, navodi Stanković.
Žene su danas, kako kaže, opterećene previše nevažnim stvarima – koju kadicu će da kupe za bebu, kolica, krevetac, kojom će kupkom kupati novorođenče. Međutim, za dece je to potpuno nevažno.
„Za dete je najvažniji zagrljaj, da ga mama privije na grudi, podoji. Nauči zašto dete plače. To ne može da se kupi. Pobedila si onda kada dete čuje tvoj glas, okrene glavu i pogleda te. Ta deca neće biti agresivna. Još nismo došli u stadijum da nam ljudska interakcija nije potrebna“, zaključila je ona.
Žene se danas sve kasnije odlučuju za rađanje. Starosna granica se pomerila između 30 i 40 godine. Zbog toga se često dešava da imaju neku hroničnu bolest – dijabetes, povišen krvni pritisak, depresiju i da su na stalnoj terapiji, a na svet stiže beba. Dilema kod mama je da li mogu da doje svoje dete i da li terapija može da utiče na njihov rast i razvoj.
Podeli vest:
