Koliko će dugo živeti vaš pas?

Da li razmišljate o tome koliko ćete još godina imati da zajedno idete u šetnju ili da se ušuškate na sofi?

Nova opsežna studija želi da pomogne u odgovoru na to pitanje, procenjujući očekivani životni vek britanskih psećih kućnih ljubimaca, piše BBC News na srpskom.

Ona pokazuje da može da se očekuje da novorođeni džek rasel terijer živi najduže, u proseku 12,7 godina, a slede border koliji (12,1 godina) i špringer španijeli (11,9 godina).

Za razliku od njih, neki od modernih pasa, popularnih među influenserima na društvenim mrežama, mogli bi da vam slome srce ranije nego što ste mislili.

Ispostavilo se da četiri rase sa ravnom njuškom imaju najkraći očekivani životni vek od nulte godine – od francuskih buldoga očekuje se da požive samo 4,5 godina, a slede ih engleski buldozi sa 7,4 godine, mopsovi sa 7,7 godina i američki buldozi sa 7,8 godina.

Za ove ljubimce vezuje se nekoliko poremećaja koji im ograničavaju životni vek, kao što su disajni problemi, bolesti kičme i poteškoće pri porođaju, što sve može da ograniči celokupnu dugovečnost vrste.

Očekivani životni vek pasa po rođenju

• Džek rasel terijer 12,72 godine 
• Jorkširski terijer 12,54 godine 
• Border koli 12,10 godina 
• Špringer španijel 11,92 godine 
• Ukrštene rase 11,82 godine
•  Labrador retriver 11,77 godina 
• Stafordširski bul terijer 11,33 godine 
• Koker španijel 11,31 godina 
• Ši-cu 11,05 godina 
• Kavalirski španijel kralja Čarlsa 10,45 godina 
• Nemački ovčar 10,16 godina 
• Bokser 10,04 godina 
• Bigl 9,85 godina 
• Haski 9,53 godina 
• Čivava 7,91 godina 
• Američki buldog 7,79 godina 
• Mops 7,65 godina 
• Engleski buldog 7,39 godina 
• Francuski buldog 4,53 godine

Spiskovi sa životnim vekom, kao ovaj iznad (za 18 odabranih rasnih životinja i ukrštenih vrsta), pojavljivali su se i ranije, ali ovaj je do sada najsofisticiraniji zato što je zasnovan na analizi ogromne baze podataka iz veterinarske evidencije VetKompas.

Pod vođstvom Kraljevskog veterinarskog koledža (RVC), ovaj sistem nadzora trenutno sadrži informacije o 20 miliona životinja.

On je omogućio doktorki Kendi Cu Jun Teng i njenim kolegama da sastave nešto što se zove „tabele života“.

Prosto rečeno, ove tabele organizuju populaciju u starosne grupe, sa svakom grupom koja pokazuje verovatnoću smrti pre sledeće starosne grupe.

Mnogi faktori utiču na to koliko dugo će vaš pas živeti, zbog čega je prosečan očekivani životni vek samo delimično korisna alatka.

Uzmite na primer čivavu.

Njen životni vek od nulte godine je 7,9 godina.

Zbog toga biste mogli da pomislite da nema mnogo smisla spasavati šestogodišnju čivavu iz azila zato što prosečne godine smrti za ovu vrstu sugerišu da ćete sa njom provesti još samo dve godine.

Ali veterinarska evidencija pokazuje da prilično mnogo čivava ugine u ranoj mladosti, spuštajući tako značajno njen prosečni životni vek.

A to znači da je verovatno da će čivava koja doživi šestu godinu živeti mnogo duže od osam godina.

Znamo neke čivave koje su doživele 15 ili 16.

„To vam je onaj izraz ‘postoje obične laži, opasne laži i statistika'“, kaže koautor studije doktor Den O’Nil.

„Ponekad je statistika jednostrana vrednost, dajući vam sredinu krive – ona je tehnički tačna, ali postoji mnogo više nijansi koje se kriju u podacima i distribuciji.“

A čivava je savršen primer za to gde je ta nijansa bitna.

„Kad znate samo sredinu distribucije godina, to može da vas navede na pogrešan zaključak“, kaže za BBC veterinarski epidemiolog sa RVC-a.

Ovaj pristup će biti od koristi za ljude koji razmišljaju da usvoje životinju u zrelim godinama ili koji moraju da odluče da li da se upuštaju u skupoceno medicinsko lečenje ostarelog ljubimca.

Vlasnik će sada moći da donosi odluke sa mnogo više obaveštenosti i finesa.

Sa sve češćom mogućnošću osiguranja života kućnih ljubimaca, procenitelji će biti pažljivi čitači ovih novih tabela.

Doktor Džastin Šoton, predsednik Britanskog veterinarskog udruženja, prokomentarisao je: „Ove tabele života nude važan uvid u dugovečnost popularnih psećih vrsta u Velikoj Britaniji i biće korisna alatka za veterinare i vlasnike pasa prilikom procene blagostanja pasa.

„Zabrinjavajući rezultati su niski životni vek za rase sa ravnom njuškom.

„Iako studija ne pravi direktnu vezu između potencijalnog socijalnog statusa ovih vrsta i njihovog kraćeg životnog veka, ovi nalazi služe kao svež podsetnik za buduće vlasnike pasa da biraju vrste na osnovu njihovog zdravlja, a ne izgleda.“

Doktor O’Nil se slaže sa stavovima doktora Šotona o rasama s ravnom njuškom, ali dodaje da je veoma niski životni vek koji se može videti u tabelama, pogotovo za francuskog buldoga, verovatno donekle uslovljen rapidnim rastom njegove popularnosti.

Zato što su skočili brojevi populacije francuskih buldoga, teško je još pravilno proceniti njihovu pravu dugovečnost.

Brojke registrovanih francuskih buldoga u Kinološkom društvu u Velikoj Britaniji naglo su skočile 2011. godine sa 2.771 na 39.266 zabeleženih 2020. godine.

„To znači da u proseku ima više mladih životinja u ovoj populaciji nego kod drugih vrsta.

„Stoga, ima više mladih životinja koje mogu da umru. Stoga, to spušta srednji ili prosečni životni vek“, objašnjava doktor O’Nil.

„Vremenom, kako budemo sakupili više podataka, njihov životni vek verovatno više neće biti tako nizak. Ali sumnjam da će premašiti brojku do koje su stigli mops ili engleski buldog.“

Doktorka Cu Jun Teng radi za Nacionalni univerzitet Tajvana.

Njena i studija doktora O’Nila objavljena je u časopisu Sajentifik reports.