• Babuška ili matrjoška

    Babuške sa sobom nose niz značenja koja možda na prvi pogled nisu baš vidljiva, kao što nisu vidljive ni male drvene lutkice koje se nalaze skrivene u najvećoj.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Babuška ili matrjoška
    Foto: 013info

    Svima su poznata zarumenjena lica simpatičnih drvenih babušaka, ali da li zaista znamo šta ona predstavljaju?

    Značenje imena – babuška ili matrjoška?

    Pravi naziv za babuške zapravo je matrjoška (na ruskom, matrёška), a on se može tumačiti na nekoliko načina. Kod nas se ustalio izraz babuške kojim se označava da ove drvene figurice predstavljaju baku i njene ženske potomke. Međutim, njihov originalni naziv više ukazuju na majku, pa bi se male lutkice unutar nje mogle tumačiti kao njene ćerke.

    Još jednu dimenziju značenja daje rusko žensko ime Matrjona, vrlo popularno u XIX veku. Matrjoška je deminutiv tog imena. Kako je Matrjona nekada bilo često ime, to što se drvene lutkice nazivaju baš ovako može da znači da su one arhetipska slika ruske žene obučene u njihovu tradicionalnu nošnju i sa tradicionalnom maramom na glavi.

    Matrjona predstavlja i uglednu damu.

    Simbol majčinstva, plodnosti i porodice

    Mnogi kulturolozi izgled babušaka upoređuju sa izgledom čuvenih „paleolitskih venera“. Zajedničko im je to što predstavljaju krupne i snažne žene. I ruske i paleolitske „venere“ povezane su sa kultom plodnosti i rađanja. Tome u prilog svedoči i činjenica da je latinski koren reči matrjoška mater, odnosno majka.

    Telo babuške u kojoj se nalaze manje babuške je zaobljeno i podseća na telo žene koja je rađala. Može se reći i da oblik njenog tela podseća na jaje koje je od antičkih vremena simbol plodnosti i reprodukcije, a i ruke babušaka su samo nacrtane. Kao iz jajeta, iz tela najveće babuške simbolično izlazi život, odnosno druge babuške.

    Koncept lutke koja sadrži manje lutke

    Drvena lutka u kojoj su smeštene druge male drvene lutke nije ruska ideja. Ovaj koncept postojao je u Kini i Japanu i pre poslednje decenije XIX veka, kada je u Rusiji krenula proizvodnja babušaka. Tada su drvodelja Vasilij Zvjozdočkin i umetnik Sergej Maljutin stvorili prepoznatljiv izgled ruskih babušaka koji je 1900. godine na međunarodnom takmičenju u Parizu osvojio treću nagradu i tako se proslavio u svetu.

    Babuške su se nekada pravile ručno. Tek od 1930. godine krenula je fabrička proizvodnja babušaka – do tada su njih stvarali i oslikavali ručno značajani ruski umetnici. Sa fabričkom proizvodnjom krenula je i njihova globalna slava.

    Kreativnost i raznolikost kad su u pitanju kutije je prosto impresivna. Kineske rasklopive kutije postoje od XI veka, a tokom XVIII veka ovaj koncept su primenili i u stvaranju lutaka. Zanimljivo je da se u najmanjoj lutki u kineskom setu nalazi zrno pirinča, što se opet povezuje sa kultom plodnosti i zemlje.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zanimljivosti

    Šta su žuti, narandžasti ili crveni meteoalarm

    Vremenske nepogode prate nas cele ove nedelje. Češće nego ranije raspitujemo se o tome da li su meteorolozi aktivirali crveni meteo-alarm. Šta bi još trebalo da znamo kada nevreme počene, sem […]

    Koliko ime koje nosimo utiče na naš život

    Svako ime ima svoje značenje i simboliku, neka mogu da odrede i naš životni put. Šta određuje izbor ličnog imena i kako se pojedinac u svome životu nosi sa značenjem svoga […]