Cela Srbija vadi D-dimer na svoju ruku – šta lekari savetuju

Sve češće smo svedoci da, pored ostalih tegoba i komplikcija koje izaziva, kovid 19 je vodeći uzrok i komplikacija koje dovode do tromboze. Koji su to pokazatelji i koje analize pacijent treba da uradi i koliko često ih treba raditi, to treba da proceni specijalista vaskularne medicine.

“ Jedna od analiza je i D dimer koji je produkt degradacije fibrina i povišen je u svim stanjima sa povećanom stvaranjem fibrina, kao što je i venska tromboza. Ova metoda, inače ima veliku senzitivnost, ali je limitirana specifičnošću, koja je niska od 35 do 55 odsto, jer je D dimer povišen i kod infekcija, kancera, traume, u trudnoći… O D- dimeru se mnogo piše poslednje dve godine pandemije, jer kod bolesnika sa izraženom kliničkom slikom, kovid 19, osim što dovodi do ozbiljnih promena na plućima, može uticati na krvne sudove, dovesti do citokinske oluje, narušavanja koagulacione kaskade i trombotičkih komplikacija – kaže dr Sandra Radak, specijalista interne medicine i subspecijalista angiologije na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ u Beogradu.

Šta je to D-dimer, o kome sve češće slušamo kao parametru koji pokazuje da je prisutna tromboza kod kovid pacijenata? Stručnjaci ističu da ovoj analizi treba da se podvrgnu samo hospitalizovani pacijenti, dok kod onih sa lakšim oblikom korona virusa tako nešto nije potrebno.

“ Kad je organizam pod upalom, teži ka zgrušavanju krvi. D-dimer je produkt razgradnje eventualno stvorenog ugruška. Sve što se dešava u organizmu, trudnoća, upala ili bilo koje drugo promenjeno stanje, uticaće na vrednosti D-dimera“, kaže dr Darko Antić, internista-hematolog, i dodaje:

„Preterano lečenje, u ovom slučaju, dovodi do problema. Samoinicijativno ne treba raditi analizu D-dimera, a budući da je kovid infekcija kod koje će se u većini slučajeva pojaviti povišena vrednost, ona se ipak meri samo kod hospitalizovanih i pacijenata sa težim oboljenjem.“

Doktori akcentuju da ovaj parametar mora da se posmatra u okviru cele kliničke slike, kao i da neko ko nije stručan ne može da da protumači D-dimer. Najvažnije, nije bitna brojka, bitna je dinamika merenja D-dimera.

Veliki broj ljudi uzima antikoagulantne lekove na svoju ruku

Iako postoje referentne vrednosti, samo lekar može da ih pravilno pročita. Postoji balans i treba ga pratiti sa ostalim parametrima.

„D-dimer može biti i lažno negativan, ali i lažno pozitivan. Kada je povišen, onda moraju da se odrade dalja ispitivanja“, kaže doktor Antić.

Kako je veliki broj ljudi uzima antikoagulantne lekove na svoju ruku i preventivo, doktor Antić skreće pažnju da to nikako ne bi trebalo da se čini.

„Puno ljudi sada uzima aspirin, ja sam veoma rezervisan po tom pitanju. Kada neko uzme aspirin, on ne može da ima trombozu, ali sedam dana nakon uzimanja ovog leka mogu se javiti nus-pojave. Recimo, pacijent se ne možete se podvrgnuti nekoj operaciji zbog vremena koagulacije“, naglašava.

D-dimer je protein koji nastaje u procesu razgradnje krvnog ugruška i ukazuje na aktivaciju sistema zgrušavanja krvi u organizmu.

„Samo povišena vrednost D-dimera nije indikacija za primenu lekova za razređivanje krvi. Neophodno je utvrditi da li je došlo do duboke venske tromboze, najčešće zapušenja krvnih sudova nogu ili embolije (zapušenja krvnih sudova) pluća. Vrednost D-dimera može biti povišena duži vremenski period nakon kovid 19 infekcije“, objašnjava dr Darko Antić.

Sam zahtev za određivanje vrednosti D-dimera treba da bude utemeljen na tegobama koje ima pacijent ima, a samo tumačenje vrednosti D-dimera mora se zasnivati i na analizi starosne dobi pacijenta, funkciji jetre i bubrega, postojanja krvarenja kao i pridruženih bolesti poput maligniteta.

Imajući u vidu sve navedeno, lekar je nadležan da odredi da li je uopšte opravdano kontrolisanje D-dimera, kao i da li treba primeniti antikoagulantne terapije.

Sve češće smo svedoci da, pored ostalih tegoba i komplikcija koje izaziva, kovid 19 je vodeći uzrok i komplikacija koje dovode do tromboze. Koji su to pokazatelji i koje analize pacijent treba da uradi i koliko često ih treba raditi, to treba da proceni specijalista vaskularne medicine.