Da li psi stvarno gledaju televiziju?
Psi različito reaguju na televizijske sadržaje – i to ne zavisi od rase ili starosti, već od karaktera. Dok se neki istraživači nadaju da televizija može pružiti osećaj sigurnosti dok nema vlasnika, drugi upozoravaju da to nije adekvatna zamena za pažnju koju ljubimci treba da dobijaju.
Podeli vest:
Mnogi psi aktivno doživljavaju televiziju slušaju, laju ili trče okolo. Ponašanje pasa pred televizorom takođe može zavisiti od njihove ličnosti. Istraživači iz SAD sada su to otkrili. Rezultate su objavili u poznatom naučnom časopisu Nature.
Uticaj ličnosti na ponašanje pred televizijom
Kako bi proučili ponašanje pasa tokom gledanja televizije, profesor psihologije Džefri Kac sa Univerziteta Oburn u Alabami i njegove kolege podelili su upitnike vlasnicima pasa.
Zamoljeni su da dva meseca posmatraju ponašanje svojih četvoronožnih prijatelja ispred ekrana. Za svoju studiju, istraživači su zatim procenili rezultate više od 450 pasa.
„Otkrili smo da živahni psi prate i jure predmete na televizoru kako bi videli gde se nalaze. Takođe ih traže iza televizora“, kaže Kac.
„Anksiozni psi obično reaguju na podražaje poput zvona na vratima i automobilskih sirena“, kaže on.
Za razliku od karakteristika ličnosti, rasa, starost ili pol životinja nisu imali uticaja na ponašanje pasa tokom gledanja televizije.
Televizija za borbu protiv usamljenosti?
Autor studije uveren je da se rezultati mogu koristiti za dalja istraživanja, ali i za suočavanje s usamljenošću kod pasa. „Ako znate šta vaš pas voli da gleda na TV-u, možete odabrati programe koji odgovaraju njegovim interesima, na primer, kada niste kod kuće“, kaže Kac.
Istraživači se nadaju da na ovaj način možete zabaviti svog četvoronožnog prijatelja, ali i smanjiti potencijalne faktore stresa prilagođenim sadržajem.
Pogotovo u SAD više nije neuobičajeno staviti pse ispred televizora radi zabave. Pružaoci usluga poput DOGTV-a hoće da pobude radoznalost i zabave pse umirujućim zvucima, prizorima iz prirode i snimcima životinja.
Prema Kacu, pseća televizija može biti korisna i u azilima za životinje. U zavisnosti od temperamenta psa, može se prilagoditi njegovim potrebama.
Kritika gledanja televizije
No, postoje i skeptični glasovi iz naučne zajednice. Julijane Brojer, rukovoditeljka grupe „Studije pasa“ na Univerzitetu Fridrih Šiler u Jeni, nije uverena u ovaj koncept gledanja televizije.
„Smeta mi to što su druge stvari, drugi modaliteti, mnogo važniji za pse, poput mirisa. Televizija jednostavno ne miriše“, izveštava Brojer iz svog ličnog iskustva sa psima.
Psi takođe imaju ograničen vid. Sumnja se da su slepi na crveno-zeleno, zbog čega boje – na primer, na ekranu – vide manje intenzivno.
Međutim, psi bolje opažaju pokrete od ljudi. Jesu li psi takođe sposobni da razumeju emocije, radnje ili čak kratke priče na televiziji, tek treba da se utvrdi daljim istraživanjima.
Za Brojer, to da psi gledaju televiziju nije alternativa ljudskoj pažnji. „Možda to ljudima jednostavno stvara dobar osećaj jer zamišljaju da je pas nekako zabavljen kada nisu tamo. Ali mislim da cela rasprava ide u potpuno pogrešnom smeru, jer psa biste trebalo nabaviti samo ako neće dugo biti sam“, kaže ona.
Podeli vest:
