Da li se zahvalite vozaču autobusa nakon vožnje? U nekim zemljama je to uobičajeno

Međutim, šta je s onima koji provode dane sami za svojim volanom, držeći u rukama živote i karijere (jer važno je ne zakasniti na posao) svojih putnika?

 

U nekim državama ovo je potpuno normalno. Na primer, ovo ćete često imati priliku da vidite u Irskoj, Engleskoj, Kanadi, Novom Zelandu, delovima Sjedinjenih Američkih Država…

 

Britanci sami za sebe kažu kako su narod sklon kurtoaznim gestovima koji često dolaze od njih gotovo instinktivno. Pa su tako skloni da se zahvale prodavcima (čak i kad ništa ne kupe) ili čak šefu na kraju radnog dana.

 

S druge strane, kada se na internet forumima poteglo pitanje zahvaljivanja vozačima autobusa, javili su se i Balkanci koji su odmah napomenuli nekoliko stvari. Prva je ta da su vozači autobusa često živčani i ne voze dobro, a druga je ta da sam raspored autobusa to ne omogućuje jer je izlaz na prva vrata zabranjen.

 

Uključili su se i stanovnici Indije koji su šaljivo dodali kako je u Indiji komunikacija s vozačem sasvim normalna – svađanje oko karte, cena karte, tačke gde autobus treba da stane kako bi putnici izašli, nevraćen ostatak novca i slično.

 

Ne zahvaljuju se naročito ni Finci ni Singapurci koji se rukovode mišljenjem kako „vozači ionako samo rade svoj posao“.

 

Za kraj rasprave, javio se i londonski vozač busa koji je izjavio kako od srca ceni ove male, ali važne gestove.

 

„Svaki dan se susrećemo s verbalnim napadima, pljuvanjem, povraćanjem, onima koji nam se unose u lice, a često gledamo i teške saobraćajne nesreće. Posao je stresan i nakon dugog napornog dana, jedno malo ‘hvala’ puno znači – verujte mi.„