Čak 80 odsto ljudi bar jednom u životu iskusi mučninu tokom dugotrajnog putovanja kolima ili autobusom, dok trećina redovno pati od bolesti putovanja.
Iako je mehanizam nastanka ovog poremećaja jasan, još se ne zna zašto pojedine osobe nikada ne iskuse smetnje prilikom vožnje, neki samo ponekad, a neki praktično uvek. Interesantno je da bolest putovanja nikada ne pogađa onoga ko upravlja motornim vozilom, a zbog relativno pravolinijskog kretanja aviona, tegobe uzrokovane dužim putovanjem dosta su retke i u avio-saobraćaju.
Bolest putovanja stručno se naziva kinetoza, a u narodu je uglavnom poznata kao morska bolest.
„Kinetoza ne predstavlja bolest u klasičnom smislu, već tegobe do kojih dovodi nastaju zbog konflikta koje nervni sistem dobija iz različitih receptora: unutrašnjeg uva, vida, receptora u mišićima i tetivama„, objašnjava za „Novosti“ dr Svetlana Valjarević, specijalista ORL Kliničko-bolničkog centra Zemun.
„Dakle, dok osoba putuje, receptori unutrašnjeg uva registruju diskretne pokrete vozila, ubrzavanje, usporavanje, skretanje, prelaz preko neravnog terena. Pri tome, čulom vida ne možemo da primetimo diskretne nejednakosti u kretanju, dok receptori u mišićima i tetivama uvek daju informaciju o mirovanju, jer se osoba ne kreće, odnosno sedi.
Ovo dovodi do konflikta u obradi informacija od strane centralnog nervnog sistema i nastaju posledične reakcije organizma u vidu mučnine, bledila, preznojenosti, malaksalosti, pa i povraćanja„, objašnjava dr Valjarević.
Opterećenje mozga koji registruje da telo miruje a ipak se kreće dodatno se pogoršava ako osoba koja pati od bolesti putovanja tokom vožnje čita ili koristi telefon.
„Tegobe mogu da pogoršaju i jaki mirisi u neposrednom okruženju, visoka temperatura, odsustvo svežeg vazduha, glad, konzumiranje kofeina ili cigareta„, kaže dr Valjarević.
Da bi se mučnina i povraćanje tokom putovanja sprečili, neophodna je odgovarajuća terapija.
„U slučaju da osoba krene da oseća simptome kinetoze, može da ih smanji zatvaranjem očiju, znači da ‘isključi’ impulse iz čula vida. Od pomoći je i prelazak na prednja sedišta ukoliko se vozi u autobusu, kao i duboko disanje„, navodi sagovornica Novosti.
Doktorka Valjarević savetuje da oni koji pate od mučnine u vožnji pola sata pre početka puta popiju tabletu koja će sprečiti nastanak tegoba.
„U nekom smislu lek može da bude i da sami vozite, jer kada čovek upravlja automobilom, mozak daje prednost informacijama bitnim za bezbednu vožnju na putu u odnosu na informacije koje dobija od čula za ravnotežu i perifernih receptora i zato se ne ispoljava bolest putovanja„, kaže dr Valjarević.
Čak 80 odsto ljudi bar jednom u životu iskusi mučninu tokom dugotrajnog putovanja kolima ili autobusom, dok trećina redovno pati od bolesti putovanja.