Đačka torba ne sme da bude teža od tri kilograma

Kičma đaka trpi velika opterećenja, što može da je ošteti. Ranac treba da prati proporcije deteta, ne bi trebalo da bude veći od širine leđa, iznad nivoa ramena i ispod nivoa struka.

Svaki treći učenik osnovne škole ima krivu kičmu, pokazali su rezultati sistematskih pregleda u školskim dispanzerima. Preteška đačka torba je jedan od mogućih uzroka deformiteta, pa stručnjaci na početku nove školske godine apeluju na roditelje i nastavnike da ne opterećuju mnogo leđa đaka. U strahu da ne bi nešto propustila, deca u torbu trpaju sve i svašta, pa je ponekad teška i po pet, šest kilograma.

Stručnjaci upozoravaju da torba treba da bude što lakša, kada je prazna može da teži najviše jedan kilogram, a kada se u nju stave sveske, knjige i neophodan pribor, ne bi trebalo da pređe 10 do 15 procenata dečje težine.

Koliko leđa đaka mogu da se opterete zavisi od uzrasta, težine i konstitucije deteta. Recimo, dete koje ima 20 kilograma ne bi smelo da nosi torbu težu od tri kilograma.

Važno je znati i da torba za školu treba da prati proporcije deteta. Ne bi trebalo da bude veća od širine leđa, iznad nivoa ramena i ispod nivoa struka.

„Torba ne sme da bude šira od tela da bi dete moglo slobodno da pokreće ruke napred i nazad“, savetuje dr Boris Pištignjat, dečji hirurg-ortoped. #Ne treba da bude predugačka, jer će pri hodu da udara dete po zadnjici, i zbog toga će se ono neprirodno naginjati unazad. Sa druge strane, ukoliko je torba previsoko, dete će se zgrbiti.“

Kada dete stavi torbu na leđa proverite da li može normalno da pokreće glavu levo i desno, i da ispruži ruke u stranu i uvis. Naramenice ne smeju da stoje na ramenom zglobu, jer tada dete ne može ruke da ispruži napred.

Obratite pažnju da li torba ima više pregrada i džepića, da bi težina stvari u njoj mogla bolje da se rasporedi. Teže stvari trebalo bi da se stavljaju na dno, a ravne, kao što su knjige i sveske, uz zadnju stranu koja je najbliža leđima.

I točkići mogu da pomognu

Torbe sa točkićima i ručicom, koje dete može da vuče najmanje opterećuju kičmu, ali ne smeju da se pretrpavaju. Jer, čim naiđu na prepreku na putu ili stepenice, oni moraju da se podignu u ruku, što može da bude veliki teret za kičmu mališana.

„Umesto torbi na jedno rame preporuka je da se nose rančevi“, kaže dr Pištignjat. „Tada je opterećenje simetrično, a težina ravnomerno raspoređena preko leđa mališana. Ako ne vodimo računa o zdravlju kičme u detinjstvu, posledice će se osetiti već u četrdesetim godinama. Javiće se prerane degenerativne promene, bolovi i potreba za fizikalnom terapijom.“

Izborom dobre torbe ne završava se, međutim, briga o pravilnom razvoju. Kako će kičma stajati umnogome zavisi od snage mišića. Ako dete sedi ceo dan, posle nekog vremena počinje da sedi povijeno unapred i taj položaj zadržava i kada stoji. Što snaga mišića više slabi, više se razvija pogrbljenost. Zato je ključno deci omogućiti dovoljno fizičke aktivnosti.

„Svetska zdravstvena organizacija kaže de je minimum fizičke aktivnosti u dečjem uzrastu više od jednog sata dnevno“, ističe naš sagovornik. „Ali, da bi ta aktivnost imala efekta, ona mora da dovodi do ubrzanja rada srca i disanja. Kombinovanje plivanja tri puta nedenjno sa nekim sportom, učiniće mnogo za razvijanje mišića, bolje zdravlje ali i prevenciju gojaznosti, dijabetesa i povišenog pritiska.“

Kičma đaka trpi velika opterećenja, što može da je ošteti. Ranac treba da prati proporcije deteta, ne bi trebalo da bude veći od širine leđa, iznad nivoa ramena i ispod nivoa struka.