Dan kad je Jugoslavija slavila

Praznovao se dva dana i to sve do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine

Dan Republike se od Drugog svetskog rata slavio na dan kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a, 29. novembra 1943. godine u Jajcu.

AVNOJ je tada konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, dok je kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti konstituisan Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade.

Kao posebna odluka AVNOJ-a Josipu Brozu Titu dodeljena je titula „maršal Jugoslavije“, na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija.

Pored Dana Republike, državni praznici bili su i 1. i 2. januar (Nova godina), 1. i 2. maj (Praznik rada), 9. maj (Dan pobede nad fašizmom) i 4. jul (Dan boraca).

Baš kao i Praznik rada i Dan mladosti, i Dan Republike je slavljen uz pompu, organizovane su svečane akademije, počasni plotuni, đaci su dobijali pionirske marame, deljeno je ordenje. Radnici su koristili priliku da odu do rodnog sela ili na kraće putovanje.

Kada je ukinut praznik

Sa raspadom SFRJ u svim njenim republikama je prestalo obeležavanje 29. novembra, osim u SR Jugoslaviji. Od 1997. godine 29. novembar se u SRJ praznovao kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika.

Ovaj datum je poslednji put bio neradan 2001. godine, a naredne je ukinut odlukom Savezne skupštine.

Danas Srbija ima četiri državna praznika – Novu godinu (1. i 2. januar), Sretenje – Dan državnosti Srbije (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar).

Dan pobede je i dalje praznik u Srbiji, ali se obeležava radno.