Dan životinja, podsetnik da budemo ljudi prema njima

Prema nezvaničnim podacima, pasa lutalica je više od 100.000 na ulicama širom Srbije. Osim njih, neodgovorni vlasnici napuštaju i mačke, ptice, kuniće. Novu šansu za lepši život, dobijaju oni koje pronađu volonteri.

„Kod nas trenutno ima oko 200 životinja – što mačaka, što kunića, imamo ptice. To su te grupe životinja koje mi držimo u našem rehabilitacionom centru i o kojima se konstantno brinemo. Obilazimo ih sa našim volonterima, pratimo njihovo stanje svakodnevno uočavamo da li ima nekih promena u njihovom ponašanju i reagujemo na vreme. Radimo i socijalizaciju mačaka, naši volonteri rade sa njima tako da, u suštini, one to brzo prebrode i brzo se oslobode i vrlo brzo su spremne za novi dom“, kaže Aleksandra Milić iz organizacije „Animal rescue Serbia“.

Najčešći razlozi za napuštanje životinje su nemarnost i neodgovornost. Posledice trpe životinje koje imaju osećanja. Psihološke studije pokazuju da su napušteni psi na intelektualnom i emotivnom nivou deteta od tri godine.

„Mi često kažemo da odgovorno vlasništvo počinje pre nego što uzmete životinju. Treba da razmislite da li ta životinja ima uslove kod vas, da li vi imate vremena, energije, da li imate novca, na kraju krajeva, to sve košta, da li imate vremena sve to da, životinje da vodite u šetnju, da im obezbedite svu zdravstvenu negu koja im je potrebna, da vodite računa o njihovim potrebama i psihičkim, ali i fizičkim“, navodi Aleksandar Gavrić iz organizacije „Animal rescue Serbia“.

U domaći pravni sistem, zlostavljanje i mučenje životinja uvedeno je kao krivično delo 2006. godine. Od tada do danas izrečeno je minimalno zatvorskih kazni.

U zemljama regiona i Evrope situacija je drugačija. U Grčkoj se kazna za napuštanje životinje kreće do 15.000 evra, a ako je u pitanju novorođenče plaća se i do 50.000 evra ili do 10 godina zatvora. U Francuskoj nesavesni vlasnici mogu da odu u zatvor na dve godine kao i da plate do 30.000 evra. I u Hrvatskoj je od prošle godine na snazi zakon koji predviđa kaznu od godinu dana zatvora ukoliko se napusti kućni ljubimac ili domaća životinja.

Upućeni kažu, našu statistiku bi popravilo strože sankcionisanje i edukacija od malena.

„Kad god smo ulazili u rešavanje nekog problema, kad god smo analizirali neki problem vezan sa životinjama uvek smo došli do toga da je uzrok čovek, što znači moramo više da razmišljamo, moramo više da utičemo na ljude, moramo da budemo svesniji, jedni drugima da pričamo o tome“, istakao je Gavrić.

Svetski dan zaštite životinja prvi put je obeležen 1931. godine u Firenci, na međunarodnoj konferenciji posvećenoj ekološkim pitanjima.

Podizanje svesti o izumiranju određenih vrsta bio je cilj, ali se vremenom proširio na sve aspekte zaštite životinja uključujući borbu protiv zlostavljanja, nehumanih uslova u kojima žive, kao i potrebu za očuvanjem njihovih prirodnih staništa. Dan životinja je i povod da se podsetimo da svim napuštenim životinjama možemo da ulepšamo život ukoliko ih udomimo.