Dobili ste otkaz? Evo koja su vaša prava

Prekid radnog odnosa, bilo prema sopstvenoj izraženoj volji zaposlenog ili dobijanjem otkaza od strane od strane poslodavca, veoma je neprijatan trenutak za obe strane. Ipak, čini se da je u velikom broju slučajeva upravo zaposleni taj koji je oštećen. O tome svedoči i bezbroj sudskih postupaka koji se svakodnevno vode.

Svaki zaposleni treba da zna sva prava koja ima. S obzirom na to da to često nije slučaj, u nastavku teksta pročitajte osnovna prava koja imate ukoliko ste nezakonito dobili otkaz.

Šta je nezakonit otkaz?

Nezakonit prekid ugovora o radu od strane poslodavca je nezakonit otkaz. To znači da nije postojao pravni osnov ili da nije postupano u skladu sa zakonom.

Iako je važno poštovanje procedure, svake godine brojke govore da u praksi često nije tako. Svake godine se na hiljade ovih sporova vode na sudu. Brojevi spornih slučajeva svedoče i o tome koliko je zakonita procedura otkaza zapravo zahtevna i da i najmanji propusti mogu dovesti do nezakonitog otkaza.

Ukoliko ste oštećeni dobijanjem nezakonitog otkaza, imate pravo na:

• vraćanje na radno mesto, po zahtevu
• naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor
• isplatu svih drugih naknada
• zahtevanje uplate poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
• plaćene troškove i kamate sudskog procesa od strane poslodavca

Podnošenje tužbe za nezakonit otkaz

Ukoliko smatrate da je vaš otkaz bio nezakonit, imate pravo na tužbu i to u roku od 60 dana od saznanja da zakonska procedura nije ispoštovana.

Nakon toga, sud će u toku postupka utvrditi da li je otkaz bio nezakonit i, na zahtev zaposlenog, odlučiti o njegovom vraćanju na radno mesto i isplati naknade štete.

Međutim, isplata troškova naknade u nezakonitom otkazu zahteva još jednu, posebnu tužbu nadležnom sudu, nakon prve koja koja služi samo da sud utvrdi nezakonitost otkaza.

Dokumentacija koja je potrebna za podnošenje tužbe jeste Rešenje o otkazu ugovora o radu. Uz to i bilo koji drugi dokument koji će dokazati da je došlo do odstupanja od zakona u procesu otkaza.

Šta se dešava sa neiskorišćenim godišnjim odmorom?

Situacija gde poslodavac ne isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor je redovna pojava. Razlog za to je ili manjak znanja zaposlenog ili zloupotreba tog manjka znanja od strane poslodavca.

Svaki zaposleni stiče pravo na godišnji odmor već posle mesec dana neprekidnog rada. Iz neprekidnog rada nije izuzet ni period bolovanja. Dužina godišnjeg odmora je određena ugovorom u radu, koji je definisan prema Zakonu o radu, ali minimalno mora iznositi 20 dana.

Dakle, ukoliko ste dobili otkaz, prvo proverite koliko vam je preostalo neiskorišćenih dana. Poslodavac je po zakonu dužan da vam isplati te dane.

Naknada ove štete se utvrđuje u u visini prosečne zarade u proteklih 12 meseci srazmerno broju preostalih neiskorišćenih dana odmora. Isplaćuje se najkasnije u roku od 30 dana nakon završetka radnog odnosa.

Isplaćivanje drugih naknada

Bez obzira na to kojim načinom je došlo do prekida radnog odnosa, poslodavac je u obavezi da vam u narednih 30 dana isplati i ostale naknade.

Tu spadaju sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja. Druga primanja podrazumevaju troškove prevoza, troškove toplog obroka, neisplaćeni regres, itd.

Otkaz kao tehnološki višak i otpremnina

Kada dođe do prekida radnog odnosa zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, takav otkaz se zove otkaz usled tehnološkog viška.

Poslodavac je dužan da pre ovog otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu koja je regulisana ugovorom. Ona ne može biti niža od zbira ⅓ zarade tokom svake godine rada u radnom odnosu kod poslodavca od kog se potražuje isplata otpremnine.

Ukoliko poslodavac nakon isplate otpremnine otkaže ugovor o radu, zaposleni ima pravo na dobijanje novčane naknade za nezaposlenost. Takođe ima pravo i na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i na zdravstvenu zaštitu.

Prava na naknadu štete nakon zaposlenja na drugom mestu

Jedno od čestih pitanja je i: da li će naplatu naknade štete imati neko ko se nakon otkaza zaposlio kod drugog poslodavca?

Odgovor je da, ali samo ukoliko na novom radnom mestu zarađuje manji iznos novca u odnosu na prethodno. Ukupna naknada štete će se onda umanjiti za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario kod novog poslodavca.

Na primer, ukoliko je plata kod prethodnog poslodavca iznosila 70 000 rsd, a kod narednog iznosi 50 000 rsd, naknada štete će iznositi 20 000 rsd od momenta otkaza pa sve do isplate.

Stoga, ukoliko smatrate da ste ostali oštećeni od strane svog poslodavca prilikom dobijanja otkaza, trebalo bi da učinite sve što je do vas kako biste ostvarili svoja prava. Nemojte se ustezati da angažujete nekog advokata i zajedno sa njim na sudu dobijete ono što zaslužujete od nekorektnog poslodavca.

Prekid radnog odnosa, bilo prema sopstvenoj izraženoj volji zaposlenog ili dobijanjem otkaza od strane od strane poslodavca, veoma je neprijatan trenutak za obe strane. Ipak, čini se da je u velikom broju slučajeva upravo zaposleni taj koji je oštećen. O tome svedoči i bezbroj sudskih postupaka koji se svakodnevno vode.