Dve reči na ambalaži otkrivaju da li je sok nezdrav

Specijalisti za ishranu preporučuju konzumiranje pet porcija voća dnevno. Međutim, ima onih koji ovaj zahtev ispunjavaju kroz sokove. Da li je moguće iskoristiti svojstva tečnog voća? Stručnjaci imaju odgovor.

Potreba za fizičkim i mentalnim blagostanjem u užurbanom savremenom životu primorala nas je da tražimo alternative da se osećamo dobro. Jedan od ovih zahteva je dnevni unos najmanje pet porcija voća i povrća. S obzirom na ovo, tržište nudi širok izbor opcija, kao što su voćni sokovi, koji obećavaju da će zadovoljiti ove nutritivne potrebe.

Međutim, ono što mnogi zanemaruju je da ovi flaširani proizvodi imaju aditive koji ih ne čine, kako se misli, savršenim saveznicima za zdravlje. Nutricionistkinja Ejlen Behan objašnjava da je jedan od faktora koji se najmanje uzima u obzir prilikom konzumiranja ovih proizvoda visok dodatak kalorija, što ih čini jednakim ili lošijim od gaziranih pića ili bezalkoholnih pića. Pored toga imaju i visok nivo konzervansa.

U stvari, ona uverava da je na etiketi jedan od ključeva za saznanje da li je sok 100 odsto prirodan, jer oni na kojima piše „piće“ ili „voćni koktel“ sadrže originalno voće u minimalnom procentu, što umanjuje njegovu pravu nutritivnu vrednost.

„Porcija voća od pola šolje sadrži oko dva grama vlakana i dosta vitamina A i C. Porcija povrća od pola šolje sadrži jedan do dva grama vlakana, puno vitamina A i C i praktično nema natrijuma. Većina sokova od voća i povrća sadrži malo vlakana, a neki mogu da sadrže i veliku količinu natrijuma“.

Cela narandža pet puta bolja

Konzumiranjem voća i povrća u soku oni gube svoja antioksidativna svojstva prisutna u koži i ljusci. Studija je pokazala da cela narandža sadrži do pet puta više antioksidanata nego čaša soka od pomorandže. Antioksidans se nalazi u beloj pulpi i membranama koje razdvajaju narandžaste segmente jedan od drugog.

Iz ovih razloga se preporučuje izbegavanje flaširanih sokova i umesto toga da se odlučite za sveže mešane sokove. Ali ako želite da ispunite svoje dnevne potrebe za ishranom, idealno je da sa sobom nosite sitno voće, koje, osim što pomaže u borbi protiv problema kao što je gojaznost, može smanjiti rizik od srčanih oboljenja. Osim toga, unos čvrstog voća i povrća izaziva osećaj sitosti, čime se izbegava anksioznost ‘grickanja’ između obroka, postajući veliki saveznici za održavanje zdrave težine.

Konačno, Behan preporučuje da uvek pažljivo pregledate etikete, uzimajući u obzir ne samo broj kalorija po porciji, već i procente natrijuma i šećera koji ni na koji način ne predstavljaju blagostanje za zdravlje.

Specijalisti za ishranu preporučuju konzumiranje pet porcija voća dnevno. Međutim, ima onih koji ovaj zahtev ispunjavaju kroz sokove. Da li je moguće iskoristiti svojstva tečnog voća? Stručnjaci imaju odgovor