Farmaceutska udruženja: Uz antibiotike obavezni i probiotici

Probiotici su među najkorišćenijim preparatima, kako u Srbiji, tako i u svetu. Brojna istraživanja su pokazala da određene probiotske kulture mogu da pomognu u prevenciji određenih zdravstvenih stanja i kao podrška već postojećoj terapiji.

Upravo zbog toga, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu je u saradnji sa Savezom farmaceutskih udruženja Srbije pripremio smernice za primenu probiotskih preparata, rečeno je na edukativnoj tribini posvećenoj probioticima.

„Pravilna primena probiotika podrazumeva odgovarajućih izbor sojeva, korisnih mikroorganizama, za koje postoje klinički dokazi da ispoljavaju efikasnost i odgovarajuću bezbednost. Da bi probiotik ispoljio efikasnost za konkretno zdravstveno stanje mora da se koristi određen soj probiotika i u odgovarajućoj količini“, kaže prof. dr. Branislava Miljković, profesor na Farmaceutskom fakultetu, a navodi se u saopštenju Saveza farmaceutskih udruženja Srbije.

Ona navodi da su zbog toga urađene smernice koje ističu koji su to zdravstveni problemi za koje se probiotici koriste, u kojoj količini i koliko dugo. Očekuje da će pripremljene smernice biti odgovarajuća podrška farmaceutima u apotekama za pružanje saveta pacijentima.

Prof. dr Miodrag Krstić gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije na tribini je upozorio na korišćenje antibiotika tokom pandemije COVID – 19, pogotovu tokom prvog talasa kada je veliki broj ljudi uzimao antibiotike na svoju ruku, ne konsultujući se sa lekarom, te su se kao posledica toga javljali su se antibiotski kolitisi.

Antibiotici su najčešće korišćeni lekovi uz medikamente protiv bolova i često su predmet zloupotrebe. Kao i svi drugi lekovi, i oni imaju svoja neželjena dejstva od kojih su najčešće antibiotski kolitis, koji nastaje jer antibiotici, ne samo što ubijaju patogene mikroorganizme, već i normalnu crevnu mikrofloru.

„U Srbiji je registrovano više od 100 probiotskih preparata, ali nisu svi dovoljno dobri kada se uzimaju antibiotici. U prevenciji dijareje izazvane primenom antibiotika, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je i probiotska gljivica Sacćaromyces boulardi. Efikasnost i bezbednost ove gljivice dokazana je u brojnim kliničkim studijama i nalazi se u svim najvažnijim vodičima u Evropi i svetu“, rekao je prof. dr Krstić.

Prof. dr Tomislav Preveden, infektolog i predsednik Udruženja infektologa Srbije kazao je da infektološki gledano sada ulazimo u period kada kreću hladni meseci, gde ćemo se ponovo susretati sa respiratornim infekcijama, novim bolesnicima sa korona virusnom infekcijom i da će to sve zajedno dovesti do povećane upotrebe antibiotika.

„S obzirom na to da su antibiotici, naročito oni širokog spektra delovanja, najveći neprijatelj normalne crevne flore (crevne mikrobiote) i da zbog njenog narušavanja može doći do proliva, mi sad moramo da razmišljamo da pacijentima uz antibiotike dajemo i probiotike. Ranije se probiotici nisu povezivali sa antibiotskom terapijom“, pojasnio je Preveden.

Sada se uz svaki antibiotik savetuje upotreba probiotskih preparata kako bi se sprečila Klostridijum dificile infekcija creva i postantibiotski prolivi.