Od curenja podataka i korišćenja istih za manipulaciju glasačima, pa do poslednjeg čuvanja lozinki u običnom tekstu, gotovo da nema područija u kojem Fejsbuk nije barem donekle zakazao. U svim tim skandalima pomalo ispod radara prošla je i vest o praćenju korisnika koji deaktiviraju svoj nalog, a što je otkriveno pre nekoliko nedelja.
Fejsbuk, naime, omogućava korisnicima da svoj nalog deaktiviraju, ali da on ne bude potpuno izbrisan. Za to vreme istome nije moguće pristupiti, ali društvena mreža ipak ga na određeni način drži aktivnim – kako bi nastavila da prikuplja podatke o korisniku. Ti podaci se upotrebljavaju za bolje plasiranje ciljanih oglasa, pa jednom kada se korisnik odluči vratiti na društvenu mrežu, osećaće se kako je nikada nije ni napustio. Svi oglasi biće i dalje prilagođeni njegovim navikama surfovanja i pretraživanja Interneta.
Problem u ovome jeste u činjenici da korisnik sa deaktiviranim nalogom ne može istome pristupiti kako bi video što sve Fejsbuk o njemu “zna”, i što je logično pretpostaviti da deaktivirani nalog znači i “slobodu” od Facebook-a. Ali, to ipak nije tako – za potpuni prestanak praćenja potrebno je trajno i nepovratno izbrisati korisnički nalog.
Čak i tada Facebook-ovom će praćenju biti teško umaknuti. Njihovi tipke „like“ i „share“, kao i drugi plaginovi, ugrađeni su u gotovo 300 miliona veb stranica, a putem njih ova društvena mreža može pratiti navike svih posetilaca i zadovoljiti svoje oglašivače.
Iz kompanije ovo pojašnjavaju izjavom da deaktiviranje naloga ne osigurava privatnost, već samo izoluje korisnika od drugih ljudi i kontakata putem Fejsbuka – što je, kažu, i primarna namena deaktiviranja. S druge strane, brisanje naloga moralo bi da posluži potpunom prestanku praćenja, ali i tu ima “kvaka”. Kada se nalog izbriše Fejsbuk daje korisniku 30 dana vremena da se predomisli, za koje vreme, pogađate, nastavlja da prati njegove navike kao i pre.