Gregorijanski, julijanski ili Milankovićev kalendar

„Uveden je tako da godina traje 365 dana, a da svake četvrte godine jedan dan uvodimo kao prestupnu godinu. Međutim, posle nekoliko vekova razlika između tog kalendara i realne godine narasla je na 13 dana. I to je razlog zašto imamo razliku između julijanskog i gregorijanskog kalendara“, objašnjava astrofizičar, Stanislav Milošević za RTS.

U svetu se koristi oko 50 različitih kalendara. Mnogi naučnici smatraju da je najtačniji onaj koji je 1924. izradio srpski naučnik Milutin Milanković.

Iako je Srpska pravoslavna crkva, na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu, podržala reformu julijanskog kalendara i predložila prelazak na Milankovićev kalendar – nikada ga nije prihvatila.

„Po kalendaru koji je Milanković predložio, jedan dan bi se dodao na svakih 40.000 godina. Zamislite koja je to preciznost“, navodi protorejer Radomir Popović.

„To je jedna čudna pojava da ne prihvatamo pravila koja i sami predlažemo. Čak te godine 1923. na Crkvenom saboru u Karlovcu je na neki način prihvaćen kalendar, ali nije stavljen u upotrebu dok ga i druge crkve ne prihvate. On zaista jesta najtačniji jer minimalno odstupa od tropske godine. To se postiže definisanjem prestupnih godina“, ističe Milošević.

Strah od raskola

Više od veka je Milankovićev kalendar na čekanju. Stručnjaci ne odbacuju mogućnost da će ući u zvaničnu upotrebu. Za crkvu je problem i to što bi se promenili i datumi slava.

„Šta je problem tu. Ako bi crkva donela odluku da se pređe na novi kalendar mi se plašimo unutrašnjih raskola i podela. To već Grci imaju. Oni imaju problem sa starokalendarcima. Njih imamo nekoliko miliona koji su se odvojili od crkve. Mi biramo šta je manja šteta za crkvu. Radiće se na tome. Bilo bi idelano kad bi ceo hrišćanski svet imao isti kalendar“, kaže protorejer Radomir Popović.

Pored Srpske pravoslavne crkve reformisani kalendar nisu prihvatile ni Ruska, Gruzijska i Jerusalimska patrijaršija, kao ni Sveta gora.