Napredak u shvatanju ozbiljnosti HPV infekcije je nastao onog trenutka kada je on doveden u direktnu vezu sa karcinomom grlića materice.
„Vremenom se došlo do saznanja da je HPV virus izazivač i karcinoma vagine, penisa, anusa, kao u mnogih karcinoma usne duplje“, kaže za portal N1 dr Igor Jeremić.
HPV se prenosi isključivo seksualnim putem, dodaje doktor i napominje da je dovoljan samo jedan nezaštićen kontakt sa HPV pozitivnom osobom da bi došlo do infekcije.
„Naravno, kada je nešto jako zastupljeno u našoj populaciji i pri tome nosi rizik od ozbiljnih posledica (karcinom) postaje normalno da sa sobom povuče i pogrešna tumačenja koja se odnose na samo prenošenje – što dodatno oteža situaciju nas ginekologa koji se ozbiljno bavimo ovom patologijom“, ukazuje dr Jeremić.
Najčešće zablude o prenošenju i učestalost
HPV virus se ne prenosi preko peškira, bazena i veša, već kroz mikrotraume na sluzokoži i koži genito analne regije koje nastaju u toku seksualnog odnosa, objašnjava dr Jeremić.
„Međutim, HPV virus se može preneti sa majke na dete u toku porođajnog akta, što može u mnogome uticati na kasniju pojavu laringealnih polipa kod dece. Zato je bitno HPV infekciju lečiti i kod trudnica“, naglašava on.
On upozorava da je „učestalost HPV infekcijom izazvanih patoloških stanja svake godine sve veća i da se starosna granica sa slikom teške HPV infekcije (teške predkanceroze – CIN II, III) sve više pomera ka mlađoj populaciji“.
„Moramo da shvatimo da mladost nikoga ne amnestira od bolesti, a u slučaju HPV infekcije čini je daleko osetljivijom i opasnijom. U prilog tome govori i podatak da je moja najmlađa pacijentkinja sa teškom predancerozom na grliću materice (CIN III) imala samo 14 godina. Još strašniji podatak je da je moja najmlađa pacijentkinja sa karcinomom grlića materice imala samo 17 godina“, kaže doktor.
On dodaje da svakog meseca imaju u proseku pet pacijentkinja mlađih od 20 godina „sa dijagnozom teške predkanceroze (CIN II, III) što u praktičnom smislu znači da bi svaka od njih već do 25 godine života imala karcinom da na vreme nije dijagnostikovan i uklonjena promena na grliću materice“.
Više od 150 tipova HPV virusa
Danas postoji više od 150 tipiva HPV virusa, a da od toga više od 100 „napada i izaziva oboljenja genito analne regije“. Međutim, njih 20 su danas najzastupljeniji i najviše se otkrivaju HPV tipizacijom, ističe doktor.
Prema njegovim rečima, HPV infekciju delimo na onu izazvanu niskorizičnim tipovima – koji su odgovorni za kondilome (polne bradavice) i srednje i visoko rizične tipove koji su odgovorni za predkanceroze na grliću materice (CIN I, II, III), kao i sam karcinom grlića mterice.
„Na Kongresu Ginekologa EUROGIN 2022 u Dizeldorfu sam imao predavanje upravo o povezanosti HPV tipova sa težinom HPV infekcije, kao i podatku da se učestalost pojedinih tipova menja od države do države, pa čak postoji i razlika u HPV tipovima koji izazivaju infekciju od regiona do regiona u Srbiji. Na primer, u Srbiji se smanjila učestalost tipova 16 i 18, a povećala učestalost tipova 31, 33, 35, 52, 58 i 66 koji pre 10 godina nisu bili ni prisutni“, navodi on.
Dr Jeremić kaže da je upravo to podatak koji izaziva još veći strah, „jer nas svakih par godina iznenadi pojava nekog novog visokorizičnog tipa HPV infekcije“.
Greške u tumačenju simptoma i vreme inkubacije
Doktor navodi da inkubacioni period može ići od tri nedelje do tri godine i više.
„Mnogo je kraći kod mladih devojaka – naročito ako se radi o prvom kontaktu sa HPV pozitivnom osobom (gubitak nevinosti). Nekad je dovoljno samo šest meseci da se kod mlade devojke od prvog kontakta sa HPV virusom (srednje i visokorizični) razvije teška predkanceroza (CIN II,III). Tačnije, to je sve češći slučaj u mojoj praksi“, ističe dr Jeremić.
On dodaje da jedini simptom daje infekcija niskorizičnim HPV tipovima i to se manifestuje kao kondilomi (polne bradavice), dok infekcija visokorizičnim tipovima ne daje nikakakve simptome što, prema njegovim rečima, predstavlja ozbiljan problem i za pacijenta i za neiskusnog ginekologa.
„Najčešće greške u tumačenju simptoma HPV infekcije grlića su pojačan sekret, poremećaj krvarenja, bolovi u donjem delu stomaka, peckanje i svrab. Ovi simptomi najčešće dovode pacijentkinju kod ginekologa, ali nisu simptomi HPV infekcije“, napominje on.
Dodaje da muškarci imaju simptome samo niskorizične HPV infekcije (kondilome), ali u manje u 50 odsto slučajeva.
„Mnogo bitnija informacija je što su više od 80 odsto muškaraca nosioci i prenosioci srednje i visokorizičnih HPV tipova koji su direktni izazivači predkanceroza i karcinoma grlića materice, karcinoma penisa i anus“, ističe dr Jeremić.
Dijagnoza HPV infekcije
Dijagnoza HPV infekcije se postavlja na dva načina – kolposkopskim pregledom i HPV tipizacijom.
„Najčešća greška je kada se ginekolog oslanja na PAPA test koji ne samo da ne otkriva ranu HPV infekciju, već je u više od 70 odsto normalna kod teških predkanceroza, a često i kod samog karcinom grlića materice. S obzirom na dugogodišnje iskustvo već kolposkopskim pregledom mogu reći pacijentkinji da li ima HPV infekciju grlića i koliko je ozbiljna“, kaže on.
Dr Jeremić ističe da često pacijentkinje ukazuju da imaju ranicu na grliću, ali on kaže da „ne postoji ranica na grliću već promena sa znacima HPV infekcije (patološke kolposkopske slike) ili bez znakova HPV infekcije“.
On ocenjuje da je izbegavanje kolposkopije kao zlatnog standarda u dijagnostici HPV infekcije pokazatelj neznanja, kao i da se čekanjem da se kod partnera (muškaraca) pojave simptomi gubi dragoceno vreme.
Lečenje HPV infekcije
Kad je reč o terapijama u lečenju HPV infekcije, dr Jeremić (koji je član Američkog udruženja za kolposkopiju i patologiju grlića – ASCCP) kaže da je to polje sa najviše nejasnoća i grešaka. Dodaje da je pogled na lečenje HPV infekcije još uvek daleko od zajedničkog stava koji bi bio u korist prvenstveno pacijenata.
Često se može čuti da je Srbija u evropskom vrhu po broju obolelih od karcinoma grlića materice.
„Kao neko ko ima svake godine predavanje na svetskim i evropskim kongresima posvećenim HPV patologiji, kao i neko kod koga dolaze pacijenti iz cele Evrope i sveta, mogu sa sigrunošću reći da realna situacija nije ni blizu one kojom se Evropa, a i Amerika predstavlja u vezi sa HPV infeklcijama“, tvrdi on.
Ponavlja da je ključ HPV dijagnostike kolposkopski pregled i da PAPA test ne otkriva početnu, a u više od 70 odsto i odmaklu HPV infekciju.
„Glavni problem u razvijenim evropskim zemljama je taj što žene i ne znaju šta je kolposkopija jer se sve zasniva na PAPA testu, eventualnoj HPV tipizaciji i klasičnom ginekološkom pregledu. Kao rezultat takvog pristupa je prividna slika zdravih žena i veliki broj onih koje i ne znaju da imaju ozbiljne promene na grliću materice“, smatra dr Jeremić.
Dodaje da u Srbiji svaka žena može uraditi kolposkopiju, pa se broj dijagnostikovanih teški stanja izazvanih HPV infekcijom povećava u odnosu na Evropu.
„To, međutim, nije razlog većeg prisustva i promiskuiteta u našoj zemlji već naprotiv u boljem dijagnostičkom pristupu, koliko god to čudno zvučalo“, kaže on.
On tvrdi da evropske zemlje nameću protokole lečenja koji ne odgovaraju relanom stanju.
„Suština današnjih protokola, koji postoje još od pre 15 i više godina, je praćenje promena, pogotovo kod mladih devojaka koje nisu rađale. Ako znamo da su mlade devojke najosetljivije na HPV infekciju i da kod njih za samo šest meseci može doći do teške predkanceroze, možemo zaključiti da pomenuti protokoli apsolutno ne odgovaraju realnom stanju“, smatra dr Jeremić.
Prema njegovom mišljenju, strah da će se grlić mlade devojke oštetiti do te more da to može da utiče kasnije na njenu reproduktivnu sposobnost je prvi i osnovni razlog.
„Uz to sve se više forsiraju razni suplementi i razne kreme koje će kao imati pozitivan uticaj na tok i povlačenje HPV infekcije, a da pri tome ne znamo ni koliko je ta promena na grliću ozbiljna“, navodi on.
Govoreći o najčešćim terapijskim greškama, dr Jeremić ističe da je HPV infekcija grlića virusna infekcija i da se ne može lečiti vaginaletama i antibioticima jer nije bakterijska i gljivična infekcija.
„Takođe, HPV infekcija se ne leči suplemetima za jačanje imunniteta jer se radi većinom o mladim devojkama koje imaju brz život sa malo sna, neredovnom ishranom i stresom, što kao rezulatat ima obaranje imuniteta i pogoršanje kliničke slike HPV infekcije“, dodaje.
On objašnjava da je glavna karakteristika HPV infekcije da je to „infekcija na preskok“.
„Šta to znači u terapijskom smislu? Mi u jednom milimetru tkiva grlića možemo imati normalan nalaz, a već par milimetara dalje ili dublje može biti teška predkanceroza ili karcinom grlića materice. Upravo je to razlog što je PAPA test normalan i kod karcinom jer se tim testom zahvataju samo površne ćelije. Upravo je to razlog što spaljivanje bez histopatološke potpore nije dobra terapija. Spalićete površne ćelije do određene dubine, a već milimetar dublje može biti ozbiljna promena koja će nastaviti da se razvija“, upozorava on i dodaje da se često nakon spaljivanja, od 6 do 12 meseci, kolposkopski vidi patološka slika koja ukazuje da je ozbiljna HPV infekcija još uvek prisutna.
Prema mišljenju dr Jeremića, prava terapija mora biti takva da ne ostavlja nikakve posledice na reproduktivni potencijal mladih devojka koja nisu rađala, a koje predstavljaju target terapijsku grupu.
„Mora biti brza, bezbolna u lokalnoj anesteziji da bi ostavila što manji stres na mladu devojku. Ne sme biti štetna na plod ako se primenjuje u trudnoći“, navodi doktor.
Dr Igor Jeremić smatra da novi pristup u lečenju HPV infekcije – primena radiotalasne tehnologije tj. radiotalasna LOOP ekscizija, koji je 2005. godine doneo iz Amerike, zadovoljava sve kriterijume prave terapije, te navodi da je za to vreme uradio najviše LOOP ekscizija u svetu – više od 10.000.
Napredak u shvatanju ozbiljnosti HPV infekcije je nastao onog trenutka kada je on doveden u direktnu vezu sa karcinomom grlića materice.