Imunitet na kovid 19: Koliko uopšte traje?

Jedna velika studija u Velikoj Britaniji pokazuje da imunitet, nakon što je kod nekoga utvrđeno da je pozitivan na kovid 19, nestaje brže nego što se mislilo. Šta smo do sada naučili o imunitetu na koronavirus?

„Ja sam imun“, rekao je Donald Tramp prilikom povratka u predizbornu kampanju nakon što je preboleo kovid 19. I još je dodao da bi ljude u publici najradije izljubio.

Najpoznatiji čovek na svetu zaražen kovidom 19 to ipak nije uradio. I to je verovatno bilo dobro. Jer, prema dosadašnjim saznanjima, nije sigurno da li je američki predsednik zaista stekao imunitet.

Pitanje imuniteta prati korona-pandemiju od početka. A s obzirom na brz rast broja infekcija u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, to pitanje je važnije nego ikad. Ali jedno novo istraživanje umanjilo je nade u prirodni imunitet bez vakcinacije. Naučnici Imperijal koledža iz Londona istražili su uzorke 365.000 ljudi u Engleskoj i pronašli indicije da imunitet vremenom opada.

Koliko traje imunitet?

To zavisi od više faktora. Recimo od starosti, kako pokazuje studija. Kod osoba starijih od 75 godina antitela su nestajala mnogo brže nego kod mladih ljudi. Osim toga, stvaranje antitela variralo je s obzirom na težinu bolesti. Zanimljivo je da se broj antitela sporije smanjivao kod osoba zaposlenih u zdravstvu, što bi moglo da ukaže na ponovno ili jače izlaganje korona-virusu, smatraju naučnici. To da li imunitet traje nedeljama ili mesecima zavisi dakle od sam osobe koja je inficirana.

U drugoj studiji koju su sproveli Medicinska škola Harvard i Univerzitet u Torontu, naučnici su utvrdili da je najviše antitela bilo nakon dva do četiri nedelje od infekcije, ali da se nakon toga broj smanjivao. Nivo antitela je oko četiri meseca bila povećan, pa se polazi od toga da u tom vremenu postoji imunitet, kaže rukovodilac studije Rišel Čarls. Ali stvarni dokaz da postoji imunitet ne može biti ni ta studija i još uvek nema odgovora na pitanje koliko traje imunitet protiv novog koronavirusa.

Zašto postoje različite tvrdnje o imunitetu?

To zavisi od mestu istraživanja, perioda i veličini studije. Naučnici u Njujorku su kod 20 odsto istraživanih osoba pronašli antitela, u nemačkom Hajnsbergu kod 15, a u austrijskom skijalištu Išglu kod 40 procenata ljudi. Sva ta tri mesta su u određenom trenutku bila žarišta zaraze.

U Kini, gde je postojanje virusa najpre utvrđeno, naučnici su u jednoj maloj studiji utvrdili da ljudi koji su prošli infekciju bez simptoma, prosečno već nakon dva meseca nisu imali antitela u krvi. U SAD su naučnici Univerziteta Arizona u istraživanju koje je obuhvatilo 6.000 osoba, utvrdili indicije „da je imunitet stabilan najmanje pet meseci“, kako je to rekao imunolog Dipta Batačarja.

Sada naučnici Imperijal koledža u Engleskoj iznose podatak da je od kraja juna do kraja septembra udeo stanovništva kod kojeg je moglo da se utvrdi da postoje antitela pao sa šest na 4,4 odsto. To sugeriše da imunitet traje kraće.

Osim toga, postupak dokazivanja antitela u krvi je težak. Rezultati studija su različiti i zbog toga što su neke još u tzv. pre-print stanju, dakle još su u fazi naučnog preispitivanja (to važi i za studiju londonskog Imperijal koledža). Brojni naučnici se slažu da pitanje imuniteta još nije dovoljno istraženo.

Da li oni koji su preležali kovid 19 moraju da se pridržavaju mera zaštite?

Moraju. S pravne tačke gledišta, nema razlike između onih koji su bili i onih koji nisu ni bili inficirani. Mere zaštite razlikuju se od zemlje do zemlje, u Nemačkoj i od pokrajine do pokrajine, ali one važe za sve i kršenje je često povezano s teškim kaznama.

S medicinske tačke gledišta, i ljudi koji su bili zaraženi moraju da se pridržavaju mera zaštite, jer pitanje imuniteta, kao što smo videli, nije jasno. Osim toga u međuvremenu je poznato više slučajeva ponovne infekcije.

„Čak i ako je testom dokazano postojanje antitela, osoba mora da se pridržava nacionalnih mera zaštite, recimo da nosi masku, da drži rastojanje ili da se, kod pojave simptoma, testira“, kaže Paul Eliot, direktor londonskog Imperijal koledža.

Ima li ljudi koji, nakon oboljenja, nemaju imunitet?

I za to postoje indicije. U jednoj američkoj studiji među marincima, 41 odsto vojnika nije imalo antitela u krvi. Kod jedne kineske studije Univerziteta Fudan u Šangaju, antitela nije bilo kod šest odsto pacijenata. To znači da nije sigurno da li svaki čovek stvara imunitet nakon infekcije koronavirusom.

Nemački institut Robert Koh iz toga zaključuje da, prema dosadašnjim naučnim saznanjima, nije jasno ni da li se imunitet stvara redovno, ni koliko je on čvrst, niti koliko traje.

Jedna velika studija u Velikoj Britaniji pokazuje da imunitet, nakon što je kod nekoga utvrđeno da je pozitivan na kovid 19, nestaje brže nego što se mislilo. Šta smo do sada naučili o imunitetu na koronavirus?