Kako bi mogla da izgledaju putovanja u ovoj godini?

Iako početak vakcinacije obećava i liči na „svetlo na kraju tunela“, na ovo pitanje ni danas niko ne može sa sigurnošću da odgovori. Neizvesnost u pogledu putovanja se nastavlja, ali je istovremeno poznato nekoliko važnih činjenica. 

Aleksandar Seničić, predsednik JUTE, ocenjuje da je teško predvideti kako ćemo putovati u 2021. godini, ali da se može pretpostaviti da neće biti povratka na staro.

 
„Putovanja u 2021. godini su najveća nepoznanica i najveća prepreka za planove, kako samih turističkih radnika, tako i putnika. Treba očekivati protokole za ulazak u određene zemlje, daleko veću bezbednost u objektima, kao i zahteve za potpuno drugačijim ponašanjem putnika“, navodi Seničić.

 
Kuda na more?

 
Od pregovora na međudržavnom nivou i eventualnog dogovora Srbije sa jedne strane i zemalja poput Grčke, Crne Gore i Bugarske s druge, zavisiće da li ćemo, gde i kako ove godine moći na more.
 

Za ulazak u Crnu Goru više nije potreban PRC test. Za ulazak u Tursku i Egipat test je obavezan. Što se tiče ulazaka iz Srbije na Kipar, trenutno je potreban negativan PCR test sa rezultatom ne starijim od 72 sata. Kiparske vlasti, inače, redovno ažuriraju spisak zemalja koje su kategorizovane prema epidemiološkoj situaciji.
 

„Kiparski model je dobar, ali primenjiv samo za putovanja avionom. Mi u okruženju imamo još dva načina za odlazak turista – individualno, automobilom, i grupno, autobusom. To bi mogli biti slični uslovi, poput PCR testa, ili ako bude bolja situacija onda bez testa, ali sa uzorkovanjem na licu mesta. To je sve stvar dogovora i mi smo dali svoje predloge i inicijative“, objašnjava Seničić.
 

Među omiljenim destinacijama srpskih turista trenutno je najproblematičnija Grčka. Razgovori na visokim nivoima između Srbije i Grčke traju veće neko vreme, a pre neki dan je dozvoljen slobodan ulazak vlasnika srpskih turističkih agencija u ovu mediteransku zemlju. Grčki premijer Kiriakos Micotakis jedan je, inače, od najvećih zagovornika „kovid pasoša“ koji bi ljudima koji su primili vakcinu omogućili slobodno putovanje. Micotakis, čija se ekonomija u velikoj meri oslanja na turizam, pisao je predsednici Evropske komisije Ursuli Fon der Lajen u znak podrške inicijativi, tvrdeći da će podstaći ljude da se vakcinišu.
 

Napisao je da vakcinacija ne bi bila preduslov za putovanje, ali oni koji bi mogli da dokažu da su primili vakcinu imali bi sigurnost da to mogu učiniti.
 

„Obezbeđivanje što bržeg ponovnog uspostavljanja slobode kretanja je neophodno i osnovni prioritet za sve nas“, napisao je Micotakis.
 
 

Putovanja u evropske metropole
 

Kako će se putovati u Beč, Prag, Rim… pitanje je koje će isključivo zavisiti od odluka zemalja. U Austriji je, recimo, stupio na snagu pooštreni režim za ulazak u zemlju. Praktično, svi koji dolaze iz rizičnih regiona moraju u obavezni desetodnevni karantin, koji je moguće prekinuti tek nakon petog dana izolacije, negativnim testom.
 

Od karantina izuzete su samo osobe koje prekogranično rade, poslovni punici, pripadnici humanitarnih organizacija, tranzitni saobraćaj, kao i osobe koje su dobile poziv od suda, koje moraju na sahranu, a svi oni će pre ulaska morati da prikažu, to jest na digitalnu registraciju „zakače“ negativan PCR ili antigenski test ne stariji od 72 sata.
 
 

Koliko će koštati turistički aranžmani?
 

Iako su uslovi za putovanje još uvek neizvesni, očekivanja su da će cene biti nešto niže. Među „first-minute“ ponudama agencija za Grčku, na primer, mogu se naći desetodnevni aranžmani od 30 do 100 evra po osobi, za standardne apartmane nadomak plaže. Za nešto kasnije termine, krajem leta, sedmodnevni polupansion u hotelu sa pet zvezdica, za tročlanu porodicu kreće se između 600 i 800 evra.
 

Desetodnevno letovanje na hrvatskoj rivijeri u maju i junu košta od 400 evra za polupansion u hotelu sa tri zvezdice, za porodicu sa jednim detetom. Slične cene mogu se naći i u Crnoj Gori, s tim što najskuplji aranžmani idu i do 1.000 evra. U međuvremenu su hoteli počeli da reklamiraju potpuno drugačije vrednosti, pa umesto „ol inkluziv“ ponude, besplatnog spa centra ili čarobnog pogleda iz sobe danas potenciraju kvalitetan ventilacioni sistem i mere zaštite protiv korone.
 
 

Skuplji letovi
 

Ako se postignu planirani međudržavni sporazumi i protokoli, sa preciznim kriterijumima i uslovima putovanja, aviokompanije bi ponovo „prodisale“. Imajući u vidu minuse i gubitke sa kojima su se do sada suočavale, mogle bi se očekivati i veće cene tokom sezone.
 

Cene karata koje su početkom pandemije najpre značajno pojeftinile, kasnije su se vratile na stari nivo, uz smanjene kapacitete aviona. Trenutno se iz Beograda za Tivat može leteti za stotinak evra, a dvadesetak evra više košta karta do Atine i Istanbula. Do Antalije se iz glavnog grada Srbije avionom može stići za nešto više od 200 evra.
 
 

Putovanja po Srbiji
 

Hotelijeri ne očekuju da će cena smeštaja značajno da poskupi, baš kao ni boravak u privatnom smeštaju, ali ako pojedini hoteli odluče da je za boravak neophodan negativan test na koronu, to bi moglo da znači dodatnih 9.000 dinara po osobi, koliko od nove godine koštaju PCR testovi na zahtev. To i nije tako mala suma, jer bi četvoročlana porodica morala da plati dodatnih 36.000 dinara, ne računajući trošak vremena i čekanja u redovima za testiranje.
 

Ako trenutno želite da rezervišete letovanje u predsezoni na Zlatiboru, cene se kreću od najmanje 200 evra za 10 dana u privatnom smeštaju do 600 evra u hotelima sa četiri zvezdice. Na Kopaoniku su slične cene, pa se apartmani mogu iznajmiti za 250 do 300 evra, dok boravak u hotelima trenutno košta između 600 i 900 evra.
 

U Vrnjačkoj Banji tročlana porodica u maju može dobije smeštaj u apartmanu za deset dana za 200 do 350 evra.
 
 

Kovid pasoši
 

Informacije o tome da li je neko preležao koronu, da li je i kada radio PCR test i da li je primio vakcinu mogle bi uskoro da se nađu u takozvanim „kovid pasošima“.
 

Pojedine svetske avio-kompanije već su najavile uvođenje „kovid pasoša“ kao uslov za let u budućnosti. Tako je australijski „Kvantas“ naveo da će vakcinacija protiv kovida biti obavezna za sve njene međunarodne putnike, ali se razmatra uvođenje istog uslova i na domaćim letovima.
 

O načinu funkcionisanja „kovid pasoša“ za sada postoji više opcija, a najrealnija je aplikacija koja bi bila povezana sa zdravstvenim sistemima i funkcionisala putem skeniranja koda koji bi sadržao podatke o putniku – rezultate testiranja ili potvrde o vakcinisanju, kao i planove za putovanje.
 

Ovde se postavlja još jedno pitanje – da li će zemlje uslovljavati ulazak na svoju teritoriju time da putnik bude vakcinisan tačno određenom vakcinom. Na primer, EU za sada priznaje vakcine dva proizvođača, Fajzera i Moderne, pa je upitno da li će građani Srbije koji se budu vakcinisali ruskom ili kineskom vakcinom moći da putuju u zemlje EU.

Iako početak vakcinacije obećava i liči na „svetlo na kraju tunela“, na ovo pitanje ni danas niko ne može sa sigurnošću da odgovori. Neizvesnost u pogledu putovanja se nastavlja, ali je istovremeno poznato nekoliko važnih činjenica.