Kako da sačuvamo srce od ekstremnih temperatura

Ekstremno visoke temperature naročito su opasne za srčane bolesnike. Pored češćeg unošenja tečnosti i izbegavanja izlaska napolje u najtoplijem delu dana, Petar Otašević iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ savetuje pacijentima da se konsultuju sa lekarima o uzimanju redovne terapije.

Doktor Petar Otašević iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ kaže da ekstremne temperature nepovoljno utiču na srčane bolesnike na više načina.

Ukoliko visoke temperature potraju, srčani bolesnici treba da smanje uzimanje terapije i za to obavezno treba da konsultuju svog lekara, ističe Otašević.

Upozorava da u slučaju pada pritiska, pacijent treba da prestane sa uzimanjem leka.

Onima koji obično pate od niskog pritiska, Otašević savetuje da piju što više tečnosti – nekoliko gutljaja vode na svakih 15-20 minuta i, ukoliko je to ikako moguće, izbegnu izlaženje napolje u najtoplijem delu dana. To, kako je ukazao, u trenutnim okolnostima, može biti između deset ujutru i sedam uveče.

Otašević savetuje kardiovaskularnim bolesnicima da u danima kada su veliki temperaturni skokovi osluškuju svoje telo i razgovaraju s lekarima. „Treba da budu dodatno oprezni ukoliko osećaju vrtoglavicu, slabost, oduzetost jedne strane tela“, navodi Otašević.

„Velika vrućina dovodi do širenja krvnih sudova srca, od pada do skupljanja, što može dovesti do infarkta ili moždanog udara.“

Otašević naglašava da je uobičajen broj slučajeva infarkta tokom jednog vikenda u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ četiri ili pet, a da ih je prošle subote i nedelje bilo čak osam.

Simptomi infarkta različiti, dvadesetominutni bol u grudima najčešći

„Ukoliko dobijete simptome bola u grudima koji se širi na ruku u trajanju 15-20 minuta, pozovite Hitnu pomoć koja će vam reći šta da radite do dolaska ekipe. Ti simptomi mogu da se razlikuju od osobe do osobe“, kaže Otašević.

Pored uzimanja tečnosti, doktor Otašević zdravima savetuje da izbegavaju obilne obroke i da budu što češći – nekoliko zalogaja na svaka dva-tri sata.

„Naročiti problem da se izborimo sa vrućinama su dani kada je vlažnost vazduha visoka, jer se telo sporije rashlađuje – znojenje ide teže“, ukazuje Otašević.

Navodi da je najbolja prevencija briga o zdravlju, što podrazumeva redovne kontrole kod lekara.

Ekstremno visoke temperature naročito su opasne za srčane bolesnike. Pored češćeg unošenja tečnosti i izbegavanja izlaska napolje u najtoplijem delu dana, Petar Otašević iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ savetuje pacijentima da se konsultuju sa lekarima o uzimanju redovne terapije.