Kako je Crvena zvezda dobila ime?

U oživljavanju i organizovanju novih sportskih aktivnosti prednjačili su omladinci, kroz svoju organizaciju Ujedinjeni savez antifašističke omladine Srbije (USAOS), koji će biti jedan od ključnih aktera ove priče.

Naravno, i tada kao i sada, prvi sinonim za sport bio je fudbal. Prva posleratna utakmica odigrana je u Beogradu 19. novembra 1944. godine. Antifašistička omladina odigrala je svoj meč protiv najboljih fudbalera Prve proleterske divizije na stadionu nekadašnje Jugoslavije (danas stadion Rajko Mitić).

Upravo je tim USAOS bio preteča fudbalskog kluba Crvena zvezda. Na inicijativu Gradskog odbora USAOS-A za Beograd tokom februara 1945. počele su pripreme za osnivačku skupštinu jednog omladinskog, fiskulturnog društva.

Pravi kamen spoticanja bile je njegovo ime. Ima USAOS, iako je tada već bilo afirmisano nije dolazilo u obzir. Padali su razni predlozi „Mladost“, „Udarnik“, „Torpedo“, „Dinamo“, „Lokomotiva“.

Iz ove perspektive svi ovi nazivi deluju kao teška jeres navijačima Crvene zvezde, pogotovo ako se uzme u obzir da je ime moglo da bude istovetno imenu jednog od najvećih rivala koje je Crvena zvezda u bivšoj Jugoslaviji imala – Dinamu, ili ime budućeg poznatog proizvođača čarapa („Udarnik“).

Slobodan Ćosić, bivši sekretar loptačkog podsaveza Beograda uzviknuo je u svoj toj vrevi „Zvezda“. A kada je Zvezda, bilo je logično da bude Crvena, dodao je Zoran Žujović, tadašnji predsednik gradskog odbora USAOS-A.

Tako je pred osnivačku skupštinu omladinsko fiskulturno društvo dobilo svoje zvanično ime – Crvena zvezda.

Sutradan, 4. marta 1945. godine održana je i Osnivačka skupština, u hladnoj dvorani, bez stakala u Državnom institutu za fizičku kulturu u Deligradskoj 27. Entuzijazam i pasija podigli su ipak temperaturu do podnošljivih granica, i pisali istoriju o kojoj se priča i dan danas.

Baš na dan osnivanja odigrana je prva fudbalska utakmica Zvezde protiv Prvog bataljona Druge brigade, uz Zvezdinu pobedu. Prvi pogodak postigao je Kosta Tomašević, dvostruki strelac. Utakmica je odigrana na stadionu Avala (bivša Jugoslavija), pred oko tri hiljade gledalaca, a hroničari su zabeležili da je prodato tačno 1630 ulaznica. Dakle manir besplatnih karata i ulaska na foru, je tradicija koja se kod nas negovala od pamtiveka.

Prvi poraz Crvena zvezda je doživela u svojoj 21. utakmici u Temišvaru 23. septembra 1945. godine protiv reprezentacije Rumunije (2-1). Kada su Beograđani napuštali teren oko 20.000 gledalaca oduševljeno je pljeskalo.

U to vreme Zvezda je već stekla malu vojsku vernih navijača, što je bilo jasno i kroz brojke. Nije mnogo vremena prošlo od cifre 1630, da bi 26. marta 1967. na novom stadionu Crvene zvezdu u utakmici protiv Partizana pratilo 77.779 gledalaca, sa plaćenom ulaznicom.

Oko 300.000 ljudi pratilo je Zvezdu kroz fudbalske putešestvije 1945. godine, a već ta prva sezona je dala jasne obrise ko će piti, a ko plaćati u novoformiranoj ligi. (velika četvorka Zvezda, Partizan, Dinamo, Hajduk).

Tada doduše niko nije mogao da pretpostavi da će trećeplasirani tim u šampionatu izrasti u jugoslavenskog, kasnije u srpskog rekordera u pogledu trofeja. A još manje da su nastala dva najveća srpska mezimca, Crvena zvezda i Partizan.

Vremena i životni tokovi se menjaju, ali istoriju je nekada skoro nemoguće selektivno revidirati. Jedan Rim je večan grad, jer je prihvatao sebe u svim svojim fazama, i sebe se nije stideo. Kod nas se istorija piše sa novim pobednicima, i po pravilu sve ono što je bilo pre je unisono loše. Što naravno nije tačno, a Zvezda i Partizan, koje i danas obožavamo, za to su savršen primer. Taj manir rigidnosti ostao je i dan danas, i najočitiji je kroz politiku i vlast. Manje isključivosti bi nas verovatno oslobodilo gorčine i netrpeljivosti koja nas guši i razdvaja, ali ta lekcija kako deluje i dan danas, neće skoro biti naučena.