Kako je Deliblatska peščara dobila ime

To je imalo uticaja na stvaranje nekih toponima koji se i danas koriste, ređe u izvornom, a češće u nešto izmenjenom, posrbljenom obliku.

Jedan od takvih toponima je, po svoj prilici, i Deliblatska peščara.

Foto: 013info

Do Drugog svetskog rata o Deliblatskoj peščari se pisalo u udžbenicima kao o maloj evropskoj Sahari sa peščanim dinama. Pod dejstvom košave, na tom terenu česte i jake, stvarale su se peščane oluje koje su postepeno pomerale dine menjajući izgled zemljišta. Posle rata peščara je pošumljena bagremom i drugim rastinjem pogodnim za peščano tle, tako da je pomeranje dina zaustavljeno a nekadašnja peščara postala je pošumljena oblast.

Dobro je poznato da se u peščanim pustinjskim predelima javlja optički fenomen fatamorgana koji nastaje zbog nejednakog zagrevanja vazdušnih slojeva iznad tla. Slojevi vazduha imaju nejednaku gustinu a time i indeks prelamanja, pa svetlosni zraci poprimaju oblik krive linije. Usled toga se gledaocu u pustinji može pričiniti da u blizini vidi vodene površine ili oaze. Žedni putnici tada kreću prema viziji vode ali je ne nalaze. Reč fatamorgana dolazi iz italijanskog jezika i predstavlja noviju kovanicu reči fata – sa značenjem vila i Morgana – što je ime vile iz bajki. Mađarska reč za fatamorganu je delibab. Nesumnjivo je da se u letnjim mesecima fatamorgana (delibab) javljala i u našoj peščari, Pridev deliblatska je verovatno nešto izmenjena varijanta od delibapska, sa značenjem fatamorganska. Tokom devetnaestog veka, umesto termina fatamorgana, u srpskom jeziku korišćena je mađarska reč delibab. Kao primer može se uzeti Zmajev prepev čuvene pesme Šandora Petefija „Razorena čarda” čiji završni stihovi glase: „Više njega sunce – divni sinak neba/ Plamti, jer mu s’ ljubav po srcu koleba/ Nežna mu draga u koju se zgledo/ Delibab, vilinsko na pustama čedo”.

Neki od mađarskih toponima kao što je jezero Balaton, u srpskom izgovoru glase Blatno jezero što je srodna modifikacija kao i u nazivu Deliblatske peščare.