Kako je „Fića“ postao simbol Jugoslavije

Automobil, koji se pojavio u trenutku industrijskog razvoja Jugoslavije, pravljen je po licenci italijanskog Fijata, po kom i nosi nadimak.

Bio je obožavan zbog svoje ekonomičnosti, pa ga je mogao priuštiti i prosečan građanin. Pored građanstva, „Fiću“ su koristile i državne službe – policija, pošte, domovi zdravlja i drugi.

Sve je počelo nakon izlaska zemlje iz Drugog svetskog rata. Novoformirana Federativna Narodna Republika Jugoslavija je ubrzano krenula u industrijalizaciju ali su standard i kupovna moć građana i dalje bili veoma niski.

U ono vreme za „Fiću“ je trebalo izdvojiti ondašnjih 450.000 dinara (otprilike 50 prosečnih plata), dok je poslednja serija iz 1985. godine koštala 476.000 dinara (oko 15 plata u tadašnjoj SFRJ). Otuda bi danas koštao oko 750 hiljada dinara.

Bez obzira na to, državno rukovodstvo je razmišljalo o proizvodnji putničkih automobila. Međutim, da bi fabrika poslovala održivo, procenjeno je da mora da proizvede i proda bar 10.000 automobila godišnje. Kako je to delovalo nemoguće, opravdanost projekta je dovedena u pitanje.

Vojni vrh je, u to vreme, za svoje potrebe, od preduzeća „VTZ“ u Kragujevcu zatražio da otkupi licencu za proizvodnju vozila „Džip Vilis overland“, i to su bila prva vozila koja su sastavljana u Zastavi, još 1953. godine.

Kasnije je, na apel rukovodstva Zastave, uprkos tenzijama koje je Jugoslavija imala sa Italijom a koje su se ogledale u Tršćanskoj krizi, država odlučila da, ako već Trst nije naš, možda bi „Fića“ mogao da bude.

Započeti su pregovori sa Fijatom. Nakon četiri meseca mukotrpnih pregovora, postignut je, pod velom tajnosti, konačan dogovor i 1954. godine počela je montaža, prvo vojnog terenskog vozila Fijat AP-55, poznatog i kao Kampanjola a zatim i putničkih vozila Fijat 1400 BJ i Fijat 1100 B.

Osamnaestog oktobra 1955. svakodnevnica u Jugoslaviji je promenjena jer je u kragujevačkoj Zastavi napravljen automobil „Zastava 750“.

Prvi primerak imao je svega 23 konjske snage, a poslednji, proizveden 1985. godine imao je 27 konjskih snaga i dan danas se čuva u muzeju „Zastava“. Prodaja nije jenjavala ni kada su se pojavili dosta bolji automobili, a „Fića“ je doživeo svetsku popularnost.

Ukupno je u svetu proizvedeno gotovo pet miliona primeraka ovog automobila, od toga najviše u fabrici u Torinu 2.695.197, u Zastavi 923.487, u Španiji 814.926, Argentini 304.016, u Nemačkoj 172.000 i u Čileu oko 12.000 automobila.

„Fića“ je bio simbol vremena u kom je gotovo svako mogao da kupi nešto što je u tom trenutku predstavljalo izuzetan kapital, ali i simbol prosperiteta jedne zemlje, koja je brinula o običnom, radnom čoveku, tako što mu je pružila mogućnost da sebi i svojoj porodici priušti ekonomičan automobil po pristupačnoj ceni.