Kako je nastala čuvena Koenova pesma “Dance Me to the End of Love”
Kanadski kantautor i književnik Leonard Koen preminuo je pre osam godina, ostavivši za sobom pregršt hitova. Jedna od njegovih najslavnijih pesama smatra se svojevrsnom himnom ljubavi, a zapravo je inspirisana najvećim užasom koji je svet doživeo.
Leonard Koen je odrastao u Montrealu, u uglednoj jevrejskoj porodici. Kako je dosta članova njegove familije pripadalo jevrejskom sveštenstvu, Leonarda je oduvek zanimala religija – uz književnost i muziku.
Koen je celog života bio religiozan i obeležavao je šabat čak i na turnejama. Koncert u Izraelu, 2009. godine, započeo je molitvama i blagoslovima koje je izgovorio na hebrejskom jeziku.
Zato nije ni čudo što je jedna od najlepših pesama ovog umetnika inspirisana Jevrejskim narodom – odnosno, njegovim stradanjem.
Pesma koju mnogi smatraju himnom romantičara “Dance Me to the End of Love” zapravo je nastala pošto se Koen posvetio izučavanju Holokausta.
Iako konstruisana kao ljubavna, pesma zapravo govori o smrti i stradanju.
U jednom od intervjua Leonard Koen je otkrio poreklo ove pesme.
– Čudno je to kako nastaju pesme, jer poreklo svake od njih je u nekom semenu koje ti neko pruži, zrnu koje dođe do tebe iz spoljnjeg sveta, i zato je proces pisanja pesme tako tajanstven. Ova pesma je nastala iz onoga što sam čuo i čitao o logorima smrti, u kojima su muzičari bili prisiljeni da sviraju pored krematorijuma. Sudbina tih ljudi je bila užasna. Oni su svirali klasičnu muziku dok su ostali zatvorenici bili ubijani i spaljivani. Tako se stihovi “vodi me plesom do tvoje lepote uz strastvenu violinu” odnose na lepotu postojanja: uživanje u životu, kraj egzistencije i strast kojom je prožet čitav proces. Istim rečima se predajemo osobi koju volimo. Nije važno da slušalac zna genezu pesme, jer ako njen jezik potiče iz takve emocije, pesma će se odnositi na celokupnu ljudsku osećajnost – ispričao je Koen.
Pesma je prvi put objavljena 1984. godine na Koenovom albumu “Various Positions”.