Kako možemo ustanoviti da li smo alergični na ubod insekta i kako se zaštititi od burnije reakcije?

Ubod insekta uglavnom je bezazlen, praćen otokom, bolom i crvenilom koji prolazi posle nekoliko sati ili dana. Postoje, ipak, osobe koju su preosetljive na otrove koje insekti ispuštaju prilikom uboda, i kod njih su moguće burnije, pa čak i po život opasne alergijske reakcije sa potencijalno fatalnim ishodom. Stručnjaci ističu da kod nas nije dovoljno razvijena svest o rizicima uboda insekata.

Najčešće reakcije se javljaju na ubod pčele, ose i stršljena. Čak tri odsto odrasle populacije u Srbiji ima burniju reakciju. Kod dece je taj procenat jedan posto i kod njih može da se razvije teža alergijska reakcija, što znači da kasnije tokom života postoji mogućnost da postanemo alergični, saopštila je dr Andrea Đuretić, pedijatar, alergolog, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.

Na pitanje da li postoji neka metoda kako bi ustanovili da li smo alergični dr Đuretić napominje da je to alergološko ispitivanje na koži , „prick test“ na ubode ose, pčele i stršljena, kao i određivanje specifičnog IgE na ove insekte iz krvi.

„Ukoliko se desi ubod prvo treba gledati lokalnu reakciju i slušati svoj organizam, zatim sapunom isprati to mesto i pogledati da li je ostala žaoka. Ako nije ostala žaoka onda je verovatno osa u pitanju i treba da isperemo to mesto i možda da namažemo neku kremu za alergijske reakcije, npr. Sinopen. Međutim, ako osetimo zujanje u ušima ili primetimo osip po koži, kao što je koprivnjača, treba što pre da se javimo lekaru. Svaki od ovih insekata izaziva burniju reakciju u smislu crvenila i svraba, što je normalno, jer oni u sebi imaju otrov koji ispuštaju, ali to prolazi u roku od 24 sata i nije opasno“, dodala je ona.

Kada je reč o stradanju od uboda insekta dr Đuretić ističe da Svetska statistika pokazuje da u svetu godišnje umre 10 ljudi od uboda venoma insekata, što se u nekim situacijama ne može sprečiti.

„One osobe koje imaju teže alergijske reakcije, ili imaju kardiovaskularne bolesti ili su na nekim lekovima koji mogu da ubrzaju ili pojačaju alergijsku reakciju su u većoj opasnosti, ali ne možete da znate kada će ko kako reagovati. Nekada su to trenutne reakcije. Takođe, bitno je i gde vas ubode insekt. Ako vas pogodi tačno u krvni sud ili u predeo glave, lica, usana, mnogo je opasnije. Osim lokalne reakcije i prokrvljenost glave je mnogo veća i blizina srca i svih centara je mnogo bliža i te reackije su mnogo brže. Čim osetite zujanje u ušima, pad pritiska, mučninu, povraćanje i slabost organizma treba se odmah obratiti lekaru“, dodala je ona.

Da bismo prevenirali da do alergijskih reakcija ne dođe možemo sprovesti preventivne mere zaštite, tj. da koristimo repelente, znači kada se ide u prirodu da se ne ide u papučama, već u patikama i čarapama, da se ne mirišemo kada idemo u prirodu, da ne jedemo na otvorenom, da nosimo neutralne boje garderobe, to su neke mere zaštite koje treba da sprovedete.

Najčešće reakcije se javljaju na ubod pčele, ose i stršljena. Čak tri odsto odrasle populacije u Srbiji ima burniju reakciju. Kod dece je taj procenat jedan posto i kod njih može da se razvije teža alergijska reakcija, što znači da kasnije tokom života postoji mogućnost da postanemo alergični, saopštila je dr Andrea Đuretić, pedijatar, alergolog, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.