Kako popravni ispit utiče na dete i zašto je podrška roditelja od ključnog značaja

Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da razred svake godine ponavlja oko 4.000 srednjoškolaca u Srbiji, pet puta je više đaka koji izlaze na popravni ispit. Najviše ih izlazi na popravni iz matematike i fizike, oko deset odsto učenika, kaže statistika. Slede hemija i strani jezici.

Irena Korićanac je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a navela da polaganje popravnog ispita za dete često predstavlja veliki stres, ali da roditelji igraju ključnu ulogu u pomaganju da se izbori i da ga sa što manje stresa uspešno položi. 

Bitno je ističe gošća Jutarnjeg programa da se roditelji adekvatno postave, reaguju na pravom mestu, u pravo vreme i na pravi način.

„Sad kako prilazimo ispitu u suštini nije vreme ni za kažnjavanje ni za vaspitavanje i ljutnju. Potrebno je da se svi porodični kapaciteti usmere ka detetu, da ono izgura ovu situaciju“, naglašava Korićanac.

Ističe da je prirodno da se dete suočava sa velikim strahom kako se približava dan polaganja, ali da nikako ne sme da odustanu od izlaženje na ispit. 

„Moramo da shvatamo da je strah kod dece veoma visok čak i kod i onih koji se prave da polaganje popravnog nije ništa strašno. Opet sa druge strane, prirodno je da je tu jer je situacija takava kakva jeste. Zato nikako nemojte reći detetu nemoj da se plašiš nego podržite dete da uprkos tome što se plaši izađe na polaganje, pruži najbolje od sebe“, navodi Korićanac. 

Ističe da pojedini roditelji precene sposobnosti svoje dece, imaju visoka očekivanja od njih, pa kad na kraju ne dobiju očekivane rezultate reaguju pogrešno.

„Neka deca imaju malo slabije sposobnosti a roditelji imaju visoka očekivanja koja ona ne mogu da ispune i onda se kroz ceo taj proces čitave godine frustriraju i deca i porodica i nastavnici zato što možda u samom startu nisu postavili realna očekivanja i prilagodili malo program detetu. To je naravno teško jer ima puno dece, ali se uglavnom većina profesora i porodica snađe u tome i prilagodi detetu“, objašnjava Korićanac.

Sa druge strane, navodi ona, mogu se desiti u porodici neke traume koje su dovele do toga da dete ne može da iznese godinu, onda se u tom slučaju koristi sasvim drugi pristup.  

Pojedini roditelji, kaže gošća Jutarnjeg programa kriju od prijatelja i rodbine da im dete ide na popravni ispit što je pogrešno.

„Oni ne prihvataju to kao jedan porodični izazov već shvataju da je to jedan znak da njihovo dete nije dovoljno inteligentno, da nema navike i onda tim svojim stavom otežaju situaciju detetu“, navodi Korićanac.

Svaka kriza šansa za razvoj

Objašnjava da je svaka situacija, svaka kriza šansa za razvoj, da se nauči nešto.

„Ako to prihvatimo kao još jedan životni izazov i šansu da dete tokom dva meseca nadoknadi nešto što nije uspelo da nauči onda to može da bude jedna dobra lekcija za celu porodicu“, ocenjuje gošća Jutarnjeg programa.

Objašnjava da popravni ispiti često poremete porodice – planovi za odmor, kako će leto proći i na koji način će funkcionisati porodica se menjaju. 

„Ali to ne sme da utiče na odnos roditelje prema detetu već kada sve to prođe, nadamo se za većinu đaka povoljno, sednemo i razgovaramo da vidimo šta smo naučili iz situacije u kojoj smo se našli, kako da nam se nešto tako ne ponovi. Onda i porodica i roditelji preuzimaju odgovornost za sebe ali škola za sebe jer cilj svake škole je da što manje učenika ode na popravni“, zaključila je gošća Jutarnjeg programa.