Kako se odbraniti od smrdibuba?
Podeli vest:
Dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović izjavio je za N1 govoreći o najezdi smdibuba, da se radi o vrstama koje su tropske i kada dođe zima, one nalaze mesta gde će da prezime, što su najčešće stanovi.
„Potpuno su bezopasne za ljude, potrebni su im naši stanovi. Treba ih samo izbaciti, ne uzimati ih rukama. Mreže na prozorima su najbolje, nikakvo prskanje nema smisla, vrlo su otporne„, rekao je Tomanović.
Kako je objasnio Tomanović, radi se o mramorastoj azijskoj smrdibubi.
„Postoji i zelena etiopska, ali ona je dosta ređa. Mramorasta je u Evropi oko 15 godina, a kod nas oko 5,6. Već tada je skrenula pažnju javnosti, jer se radi o vrstama koje su tropske i kada dođe zima, one nalaze mesta gde će da prezime, tu građani imaju neprijatnosti zbog toga„, kaže on.
Verovatno niko nije pripremljen, kaže, da mu svaki dan ulaze desetine insekata u stan.
„Tokom leta, one su napolju, na vegetaciji, a tokom zime traže mesto da prezime, da bi na proleće ponovo izašle i sadile jaja. Najviše ih ima u Beogradu i Vojvodini„, kaže Tomanović.
Problem je, ističe, što su velike štetočine u poljoprivredi.
„Štete u Italiji su oko 500 miliona evra godišnje. Kod nas za sada ne prave toliko štetu, prate se„, kaže.
Kako je rekao, smrdibube se hrane biljkama.
„Biljim sokovima, pre svega. Čak mislim da ne postoji nikakav preparat, nemaju prirodnih neprijatelja, jer ovo nije njihova postojbina. Mada su u Severnu Italiju uneti neki njihovi paraziti koji uništavaju njihova legla, i u Sloveniju, pa je tu bolja situacija„, kaže Tomanović.
U nekim zemljama, poput SAD, dodaje, postoje neke feromonske klopke.
„One ih privlače i na taj način ih love, koncentrišu ih na jedno mesto„, kaže sagovornik N1. Ističe da su delovi grada gde ima mnogo vegetacije naročito ugroženi, a da ih znatno manje ima negde gde je centalni, urbani deo.
Podeli vest:
