• Kako slati poruke ako vlast isključi internet?

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Šta ako recimo talibani u Avganistanu zabrane slobodan pristup internetu? To se već često dešavalo u svetu, pa su razvijene aplikacije kojima može da se komunicira i bez interneta. No, uvek treba biti oprezan, piše DW.

    Internet kao masovni medij uvek privlači pažnju vladara koji preuzmu moć ne baš demokratskim sredstvima. Kao recimo nakon vojnog puča u Mjanmaru, nakon nedemokratskih izbora u Belorusiji ili sada u Avganistanu, nakon što su talibani preuzeli vlast.

    U zavisnosti od njihovih tehničkih sposobnosti, oni blokiraju određene veb-stranice ili jednostavno isključuju internet.

    Međutim, i talibani koriste popularne aplikacije za slanje poruka, pa su tako i sami upućeni na internet. Dakle nije potpuno jasno šta će se dalje dešavati. Ali vrlo je moguće da će doći do privremenog gašenja interneta u čitavoj zemlji ili u pojedinim delovima.

    Nema interneta, nema ni komunikacije – pomislili bi neki u današnjem digitalnom dobu. Ipak ima rešenja kako da se komunikacija nastavi i bez interneta.

    Brajar – sa jednog pametnog telefona na drugi preko blututa ili vaj-faja

    Brajar (Briar) je aplikacija za Android, koja omogućava takozvanu pir-tu-pir (peer to peer, P2P) komunikaciju. Dva pametna telefona se povezuju direktno preko blututa ili vaj-faja i pritom im nije potreban ruter ili mobilna mreža.

    Slaba strana je mali domet. Kod blututa je oko deset metara, kod vaj-faja do sto metara. Prednost je uspostavljanje direktne veza koja je sigurna zbog end-to-end šifrovanja. Dakle, poruke ne mogu da čitaju tajne službe, provajderi mobilnih usluga ili hakeri.

    Najveća snaga aplikacije Brajar je njena sposobnost da međusobno umreži veliki broj tih direktnih veza. Na taj način, ne samo dvoje, već veliki broj ljudi može da komunicira na većim udaljenostima.

    Ta tehnologija se zove meš-mreža (Mesh-Network). Ukoliko neka osoba iz te mreže ima pristup internetu, jer recimo koristi stranu SIM-karticu, onda pristup internetu može da omogući svim ljudima sa kojima je povezana.

    Povezivanje sa internetom se obično obavlja anonimno. Ni tada niko sa strane ne može da čita poruke.

    Svako ko je deo meš-mreže međutim treba da bude svestan da automatski šalje i podatke koji mu nisu poznati i da možda time krši zakon.

    Brajar je besplatna i open source aplikacija, finansiraju je organizacije koje se zalažu za slobodu na internetu, kao što su Accessnow ili Open Technology Fund. Dostupna je preko platformi Google Playstore ili F-Droid.

    Bridžfaj – i za Eplove korisnike

    Sve dok telefonija i klasične SMS poruke još funkcionišu, a internet je isključen, sigurnu razmenu poruka omogućava aplikacija Sajlens (Silence).

    Klasična SMS komunikacija nije šifrovana i neko sa strane može lako da je prati. Sajlens otklanja te bezbednosne propuste šifrovanjem SMS poruka.

    Pritom je od praćenja zaštićen samo sadržaj komunikacije. Metapodaci, odnosno sa kim i kada su poruke razmenjene, nisu šifrovani. Sajlens je trenutno dostupan samo za korisnike android uređaja. Aplikacija je besplatna i open source. Finansira se putem donacija.

    Rešenja za neslobodni internet

    Mogućnosti digitalne komunikacije bez interneta su ograničene. Ali nije nemoguće ostati u kontaktu. U zavisnosti od bezbednosne situacije i lokalnih zakona prilikom korišćenja navedenih aplikacija treba biti oprezan.

    Ukoliko je veza sa internetom dostupna, ali postoji jaka cenzura i određene veb-stranice su blokirane, postoje aplikacije kao što su Psajfon (Psiphon) ili Tor, uz pomoć kojih je cenzuru moguće zaobići.

     

     

    Šta ako recimo talibani u Avganistanu zabrane slobodan pristup internetu? To se već često dešavalo u svetu, pa su razvijene aplikacije kojima može da se komunicira i bez interneta. No, uvek treba biti oprezan.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zanimljivosti

    Kako je nastala legendarna pesma „Bohemian Rhapsody“

    Postoji više “istinitih” priča o nastanku čuvene pesme grupe Queen. Neki kažu da je Fredi Merkjuri napisao “Bohemian Rhapsody” u svojoj kući u Londonu, dok je, prema Brajanu Meju, […]