Kako su nastali kultni logotipi automobilskih kompanija – istorija, misterija, nasleđe

Mercedes-Bencova trokraka zvezda, Ferarijev konj, Maseratijev trozubac, BMW-ov „Roundel“. Svima su poznati.

BMW

BMW je pre pet godina bio drugi nemački proizvođač, nakon Folksvagena, koji je promenio svoj vizuelni identitet na salonu u Frankfurtu, na vozilu Concept i4 (šesti logo u istoriji dugoj 108 godina, i nijedan od njih ne odudara preterano od onog prethodnog).

Logo ove kompanije tema je i začkoljica dekadama. Zvaničnici su nepokolebljivi oko simbolike i nemaju nikakvu dilemu, ali uvek postoje oni koji ipak znaju najbolje. Ukoliko upitate obične ljude na ulici dobićete široku lepezu odgovora.

Kako bi odagnali sve sumnje, Nemci su objavili priču koja se krije iza značenja „Roundela“ (kružnog medaljona).

Spominjalo se nebo koja se pomalja kroz propelere prvobitne kompanije Rapp Motorwerken, ali se amblem odnosi na Bavarsku zastavu. Na zvaničnom sajtu automobilskog giganta stoji informacija da je 5. oktobra 1917. mlada kompanija dobila svoj logo, koji je zvanično registrovan. Zadržan je stari oblik Rapp-a, ali su u njemu reprezentovane i boje Bavarske.

Raspored tih boja je doduše u inverziji, barem prema heraldičkom pravilu, po kome čitate u smeru kazaljke na satu. Do ovoga je došlo zbog tadašnjeg lokalnog zakona po kome zaštiti znak pokrajine nije smeo da se koristi u komercijalne svrhe. Stoga je logo promenjan tačno onoliko koliko je bilo potrebno da bude spreman da se nalepi na automobil.

Posle nešto više od 20 godina (tačnije od 1997), BMW logo će ponovo biti redizajniran. Odbacuju crni prsten, te ostaje samo transaprentni krug. Ostatak loga dobio je glađi i moderniji izgled, koji je više usmeren na novije generacije, digitalno osvešćene, što je odluka koju je podržao i Jans Timer, potpredsednik kompanije zadužen za klijente i brend. Plavo beli amblem ostao je netaknut.

Foto: Pixabay

Mercedes

Poznato je da je Mercedes-Benc logo prvobitno usvojen u znak počasti njegovom osnivaču Gotlibu Dajmleru i domovini porodice Dajmler, ali postoji li još simbolike za giganta iz Štutgarta? Ukoliko pitate zvaničnike Mercedesa, odgovor je potvrdan: zajedno, zvezda sa tri kraka, kako je ljudi najčešće doživljavaju, predstavlja poriv kompanije za univerzalnom motorizacijom, gde svaki krak ima svoje individualno značenje, predstavljajući kopno, more i vazduh. To su okruženja za koje je kompanija tačno verovala da će jednog dana biti okruženja dominacije ove kompanije i njihovih motora.

Najveća promena dogodila se 1926. godine, kada su se spojile pionirske kompanije Dajmler i Benc. Povod je obeležen stavljanjem Mercedes-Benc trokrake zvezde u krug. Postaće jedan od najpozatijih amblema u svetu svih vremena.

U poređenju sa Mercedes-Benz trokrakom zvezdom, zagonetni Mercedes-Benz AMG® logo kao da krije svoje značenje, ali značenje je lišeno dublje misterije.

Desna strana Mercedes-Benz AMG® logotipa ilustruje breg, ventil i oprugu ventila. Kao što biste i očekivali, objedinjene su osnovne komponente motora, koje predstavljaju izvornu strast inženjera.

Na levoj strani Mercedes-Benz AMG® amblema, možete da vidite drvo jabuke, sa linijom ispod drveta koja predstavlja reku. To je istorijski grb Afalterbaha u Nemačkoj, grada u kojem se nalazi sedište Mercedes-Benz AMG®-a. Logo kompanije menjan je sedam puta, i samo prva dva su drastično odudarala od danas poznate vizuelne izvedbe.

Foto: Pixabay

Kadilak i patke koje zauvek lete

Ime i logotip Kadilaka nastali su kao porodični grb francuskog istraživača Antoana de la Mot Kadilaka,. On je avanturista, koji se smatra i osnivačem grada Detroita 1701. godine (tada nazvanog Fort Pontchartrain du Detroit). Po dolasku u Ameriku, La Mot je preuzeo svoju titulu po žirondinskom gradu Kadilak u jugozapadnoj Francuskoj. Detroit je postao svetski centar proizvodnje automobila u 20. veku. Vilijam Marfi i Henri Liland osnovali su automobilsku kompaniju Kadilak i odali Motu počast koristeći njegovo ime, ali i porodičnu heraldiku za prvi logo 1902.

Tri obojene trake amblema potiču iz tradicije evropske heraldike tokom doba istraživanja i kolonizacije Novog sveta. Predstavljaju vrlinu, snagu i hrabrost. Ovaj poznati automobilski amblem ima zamršenu istoriju. Legendarni osnivač automobilske kompanije Kadilak tvrdio je da su veze njegove porodice sa starom francuskom aristokratijom utvrdile da je grb brenda dizajniran mnogo pre revolucionarnog otkrića Amerike Kristofera Kolumba. Međutim, široko se veruje da je Antoan de la Mot Kadilak dizajnirao grb za svoje venčanje 1687. godine.

Originalni logo, ozvaničen 1905. godine, imao je niz elemenata koji nisu prisutni na današnjem, najprominentnijem – venac, krunu i minijaturne patke Merganser. To su mitske male ptice bez kljunova i stopala koje nikada ne dodiruju tlo, i uvek su u letu.

Logo Kadilaka, koji je u vlasništvu Dženeral Motorsa od 1909. godine, drugi je najstariji brend u liniji proizvođača automobila (najstariji je Bjuik). Menjan je u više navrata, od 1902. pa sve do 2021. i monohromskog grba koji se koristi do danas. Tokom 1943. i 1944. Kadilak je imao poseban ratni amblem, koji je postao pobednički nakon rata. Imao je na sebi reči „armija“ i „mornarica“. Nakon nekoliko promena krila, i uklanjanja granica, 1973. godine grb Kadilaka bio je okružen lovorima, koji su u kružnoj znački bili prisutni od 1999. godine.

Foto: Unsplash

Maserati i Neptun

Prvo svetsko prvenstvo u trkama automobila za proizvođače automobila održano je 1925. Tri brata Maserati provela su zimske mesece 1926. u svom sedištu u ulici Emilia Levante u Bolonji. Radili su na automobilu koji će ubrzo postati prvi koji su napravili. Nazvali su ga Tipo 26, a taj broj je simbolizovao godinu nastanka.

Bio je to prvi pravi Maserati, kojem je nedostajao logo. Legenda kaže da je jedan od braće, Mario, šetao Bolonjom i trgom Mađore. Zagledao se u statuu Neptuna, mitološkog boga mora, brata Plutona i Jupitera, koji je kroz umetnost često bio ovekovečen kao zamišljeni starac kovrdžave kose i duge brade. On je u svojoj ruci držao trokrako koplje, trozubac. Spona je bila očigledna, trozubac kao simbol snage, mudrosti, vezan i za kroćenje moćnih konja, koji Maseratiju svakako nisu manjkali.

Godine 1926, Tipo 26 se prvi put pojavio sa čuvenim trozupcem. Pobedili su u svojoj klasi 1500- A u generalnom plasmanu završili su na visokom osmom mestu, ostavivši iza sebe i dva Bugatija.

Na ranim automobilima, grb je bio pravougaoni, napravljen od čistog srebra. Crni logo trozupca postavljen je u centar bele značke. Počevši od 1931. godine, oblik je promenjen, pošto ravna, pravougaona značka više nije mogla da se primeni na sada zakrivljene oblike maske automobila, pa je zato postala ovalna. Tri zuba koja simbolizuju Maserati tumačeni su na mnogo različitih načina, rađajući različite varijacije ove teme koja se ponavlja. Reč „trozubac” potiče od latinske reči koja se doslovno prevodi kao „tri zuba” što implicira oblik oružja.

Foto: Pixabay

Ferari, Audi, Bugati

Ferarijev konj u preponu nesumnjivo je jedan od najprepoznatljivijih logotipa u automobilskoj industriji. Kako je rečeno u Ferariju, amblem je inspirisan trupom aviona koji je osnivač Enco Ferari ukrao od grofa Frančeska Barake, pilota i ratnog heroja u italijanskom vazduhoplovstvu. Avijatičareva majka, grofica Paolina, uveravala je Enca da će mu upotreba amblema konja njenog sina na automobilima doneti sreću. U znak poštovanja prema preminulom pilotu, dao je pozadini kanarinsko-žutu nijansu (Modenina boja), zadržavši crnog umesto crvenog konja.

Foto: Unsplash

Četiri prstena Audijevog amblema označavaju uniju automobilskih brendova Audi, Horh, DKV i Vanderer. August Horh, pionir automobilskih inovacija, osnovao je i Horh i Audi, koji su u to vreme bili poznati samo po inicijalima. Pre početka proizvodnje automobila 1913. godine, Vanderer se bavio automobilskom industrijom, proizvodnjom bicikala i motocikala. DKV, četvrta kompanija, počela je kao proizvođač bicikala, ali se proširila na automobilsku industriju dvadesetih godina prošlog veka.

Foto: Unsplash

Bugatijev logo deluje jednostavnije u odnosu na gorenavedene rivale, ali daleko da nema svoju simboliku. Njegova crvena pozadina simbolizuje snagu i strast koju vozači osećaju za volanom. Služi kao upadljiva pozadina za beli potpis „Bugatti“, i crni amblem „EB“ i 60 crvenih tačaka smeštenih u tankom belom rubu.

Crvene tačke krase usku belu spoljnu ivicu Bugatijevog logotipa. Nagađa se o njihovom značenju. Neki veruju da tačke predstavljaju sigurnosne žice, koje su izgledale kao šare od čipke na Bugati modelima. Drugi veruju da su tačke biseri, jer je Etore Bugati, osnivač kompanije smatrao svoja vozila „finim draguljima“.

Foto: Unsplash