Kardiolog: Preventiva je sve, mlad čovek jednom godišnje detaljno da se pregleda

Kardiolog Svetislav Mališić rekao je u Danu uživo N1 da svi hronični bolesnici imaju problema kada su ekstremne temperature i da se beleži povećan broj dolazaka i poziva hroničnih srčanih bolesnika zbog loših adaptacija na promene temperature.

„To su pacijenti koji imaju srčane probleme, razne druge organske bolesti srca, i ne samo srčanih. Svakodnevno dajemo savete da su malo redovnije kontrole neophodne u situacijama kada su nagle promene temperature, savetujemo ih da redovno uzimaju terapiju, da unose dovoljno tečnosti“, kaže doktor.

Ističe da je ljudski organizam dve trećine voda i da, u zavisnosti od potreba, treba uzimati 2-3 litre vode dnevno, u zavisnosti od telesnih proporcija.

„Kada osetite potrebu da popijete vodu, vi ste već debelo dehidrirali. Čovek mora da stekne naviku da uzima tečnosti i kada mu se ne pije“, dodaje sagovornik N1.

Doktor kaže da je najveći problem kod vrućina to što organizam preko znojenja gubi velike količine tečnosti i dolazi do elektrolitnog disbalansa u organizmu, koji je bitan faktor kod ljudi koji imaju takvu vrstu srčanih problema, a tiču se poremećaja srčanog ritma – aritmije.

„One su u najvećem broju slučajeva uzrok srčanoj zastoja. (Toplota dovodi do) širenja krvnih sudova, sistemski pritisak pada, mislim na arterijski pritisak. Kada organizam nema dovoljno tečnosti, kada ne može da reguliše krvni pritisak, dolazi do pada pritiska i kolapsnih stanja. Kada su mladi u pitanju to je i zloupotreba alkohola, on je jako nezgodan na visokim temperaturama, on je u jednoj dozi psihoaktivna supstanca po hemijskom sastavu, a u drugoj psihodepresivna, širi krvne sudove – krajnji efekat je dehidracija i ljudi moraju da vode računa da se hidriraju ako uzimaju veće količine alkohola“, objašnjava doktor.

Savetuje i šta treba raditi kada neko kolabira.

„Prvo utvrditi da li ćovek diše, skloniti ga u hlad i rashladiti. Ako pokazuje znake hipertermije, moramo uspostaviti verbalni kontakt, ako je bez svesti zove se Hitna pomoć“, kaže.

Rekao je da lekovi koji se inače uzimaju za bolesti srca ili krvih sudova ne mogu da povećaju rizik kada je ekstremno vruće.

„Često ljudi prave greške, pitaju da li moraju da piju lekove, ljudi moraju da shvate da terapiju moraju da uzimaju redovno, ne smeju samoinicijativno da je menjaju, već da se konsultuju, moraju biti u komunikaciji sa lekarom, samo na taj način može da se prevenira“, smatra doktor.

Naglašava da je „preventiva sve“ i da moramo imati svest o tome da redovni odlaci lekaru znače siguran uvid u svoje stanje.

„Bez obzira na godina i bolesti, jednom godišnje, što se tiče kardiologija, insistiramo na preventivnim pregledima. Preventiva je sve, mlad čovek, fizički zdrav, bez pridruženih bolesti, koji se redovno bavi fizičkom aktivnošću, koga ništa ne boli, on mora imati svest da ode na detaljan kardiološki pregled, gde bi se uradio set pregleda, samo tako se može utvrditi kakvo je stanje srce, govorimo o zdravoj populaciji koja nema tu svest, preventivni pregledi su najvažniji“, kazao je i dodao da nije sve ni u organizaciji zdravstvenog sistema.

„Treba apelovati na svest, mi ne razmišljamo kao Amerikanci ili Šveđani, na Zapadu je zdravlje najskuplja stvar, kod nas je najjeftnije, kada se desi tako nešto obično je kasno, postoji ružna stvar – infarkt srca, koja može da bude i prva i poslednja stvar za mladog čoveka, a to danas može lepo da se prevenira“, zaključio je kardiolog Svetislav Mališić.

Kardiolog Svetislav Mališić rekao je u Danu uživo N1 da svi hronični bolesnici imaju problema kada su ekstremne temperature i da se beleži povećan broj dolazaka i poziva hroničnih srčanih bolesnika zbog loših adaptacija na promene temperature.