Kisić: I dalje se u Srbiji više umire od hroničnih bolesti, i asimptomatski slučajevi prenose virus

U Srbiji, ali i u ostalim delovima sveta, i dalje se više umire od hroničnih bolesti, naročito od malignih bolesti i kardiovaskularnih oboljenja, iako je utisak u populaciji, inače lažan, da se u našoj zemlji umire samo od Kovida-19, izjavila je danas epidemiolog Darija Kisić Tepavčević.

Na konferenciji u Palati Srbija, Kisić je rekla da će to pokazati i analiza ukupne smrtnosti u ovom vremenskom periodu u odnosu na isti period ranijih godina.

“Ukupna smrtnost u jednom vremenskom periodu i poređenje u odnosnu na smrtnost u istom periodu prethodnih godina biće nam jedan od značajnih pokazatelja i pokazatelj aktivnosti zdravstvenih službi i preventivnih mera između različitih zemalja”, kaže Kisić.

Navod da takva sistematska analiza sa tačnim poređenjem u odnosu na prethodni vremenski period još nije urađena, ali da svi podaci postoje.

“Sada se stiče neki lažan utisak u populaciji da se u našoj zemlji umire samo od Kovida-19 i dalje su vodeći uzroci smrti hronične i nezarazne bolesti, pre svega, kardiovaskularne bolesti i maligna oboljenja. To je već decenijama tako, ne samo u našoj zemlji, već i u većini zemalja sveta”, rekao je Kisić.

Ono što se primećuje, navodi Kisić, jeste da je manja smrtnost koja je uslovljena saobraćajnim nezgodama.

I asimptomatski slučajevi prenose virus

Zaraženi koji nemaju nikakve simptome kovida10, tzv. asimptomatski slučajevi, i te kako mogu da prenose virus, izjavila je Kisić Tepavčević.

„Asimptomatski slučajevi mogu da šire zarazu jednako kao i oni sa najtežom kliničkom slikom. U početku je bilo nekih teorija da asimptomatski nisu dalji prenosioci, ali se pokazalo u praksi da to nije tako“.

Kisić Tepavčević kaže da asimptomatski slučajevi prenose virus iz neznanja, pošto se kreću, jer se osećaju dobro.

Kaže da kovid10 nije prva bolest koja se može i tako ispoljavati i da u prošlosti ima takvih slučajeva, na primer, kod velikih boginja kada je nulti pacijent bila osoba sa blagim oblikom kliničkog ispoljavanja.

„Tako da svako od nas može da bude takav (asimptomatski) prenosilac i zato je najefikasnija mera prevencija. Zato i kada bude pronađena vakcina treba da se ponašamo kao da smo svi potencijalni prenosioci virusa na svoje najbliže“, poručila je ona.

Epidemiolozi: 30 virusa čeka svoj red…

Srpski epidemiolozi se slažu sa preovlađujućim stavom stručnjaka u svetu da je virus korona evoluirao prirodnim procesom, a ne u laboratoriji, ali upozoravaju da to nije jedini virus koji treba da brine čovečanstvo i da zaustavljanje epidemije ne znači da ne moramo biti spremni za borbu protiv takvih neprijatelja.

„Trideset virusa čeka svoj red. Na planeti mi nismo sami. Mikroorganizmi, virusi, bakterije, paraziti, gljivice, sve to želi da preživi, kao što se i mi borimo da preživimo“, ukazao je  Tiodorović, koji takođe smatra da je mnogo dokaza da je covid 19 nastao prirodnim procesom, iako postoje pretpostavke da se tako nešto može stvoriti u laboratoriji i da je u istoriji ratovanja bilo primera bioloških dejstava.

Tih 30 virusa znači, ukazuje Tiodorović, da moramo biti spremni za takve situacije.

„Ovo je veliki ispit za celo čovečanstvo, da li smo pripremljeni da reagujemo efikasno i pravovremeno“, kaže Tiodorović.

Dr Srđa Janković objasnio je na koje naznake se pozivaju stručnjaci u proceni da je virus prirodan

“To znamo pre svega na osnovu njegovog genoma, zatim u pojedinim studijama koji su njegovi najverovatniji preci, a koji egzistiraju kod drugih vrsta, pre svega kod slepih miševa. Zatim ima prelaznog domaćina, za koje ne znamo tačno koje bi sve životinje mogle biti, ali najverovatnije pangolini”, kaže on.

Ističe i da je dosta dobro proučen put koji je Kovid-19 evoluirao od svojih predaka do sposobnosti da inficira ljudske ćelije, dodajući da su već poznati molekularni mehanizmi i proteini koji su receptori, a koji su u nekom trenutku “podarili” ovom virusu tu sposobnost.

“Taj proces ima sve naznake prirodnog procesa”, kaže Janković.

U Srbiji, ali i u ostalim delovima sveta, i dalje se više umire od hroničnih bolesti, naročito od malignih bolesti i kardiovaskularnih oboljenja, iako je utisak u populaciji, inače lažan, da se u našoj zemlji umire samo od Kovida-19, izjavila je danas epidemiolog Darija Kisić Tepavčević.