Kojoj generaciji vi pripadate?

Prema američkim studijama, postoje određene terminologije kada su u pitanju različite generacije. Tako se u jednoj kompaniji mogu naći, recimo od veterana pa do pripadnika Y generacije.

Postoje karakteristike koje su im svojstvene, ali da najpre navedemo kako se ustvari dele generacije, kao i njihov odnos prema porodici, okruženju i poslu.

Veterani (rođeni između 1925. i 1945.)

Veterani su odrastali u vreme izazova, koje uključuje i Drugi svetski rat. Ekonomska i politička nesigurnost koju su iskusili naučila ih je da budu vredni, radni, finansijski konzervativni i oprezni. Lojalnost prema organizaciji u kojoj rade se ne dovodi u pitanje i veoma im je bitno poštovanje prema starijima. Ne vole da se menjaju, ne vole da rizikuju, imaju poštovanja prema autoritetu i radu. Ako su nadređeni, skloni su naređivanjima i kontroli, mada su uglavnom već u penziji. Ova generacija postavlja i poštuje pravila i uglavnom su odrastali u velikim porodicama, povezani u zajednicama, bratstvima i sl.

Ukratko: nisu direktni u komuniciranju, lojalni su organizaciji u kojoj rade, poštuju autoritet, posvećeni su poslu i često se žrtvuju zbog istog, obaveze su im ispred zadovoljstva, odgovaraju dobro nadređenima, poslušni su, poštuju starije i vođe, kao i pravila.

Bejbi bumeri (rođeni između 1946. i 1964.)

Bejbi bumeri su rođeni u zdravim ekonomskim uslovima i obilju posleratne industrijalizacije. Pomalo su egocentrična generacija, jer su imali mnoge pogodnosti koji ovi pre njih nisu iskusili. Zajedništva i bratstva se redukuju na život u porodici kao nukleusu društva. Više od svega, rad je definišući deo ne samo njih samih, nego i drugih. Njihov stil života je zasnovan na činjenici da žive da bi radili. Balans u životu postoji kao neka bleda ideja, ali ne zaista i mogućnost. Obično rade od 8 do 17h, što će predstavljati tenziju za novije generacije, pošto očekuju da i drugi imaju istu radnu etiku i da rade isto radno vreme. Neki bejbi bumeri se sada spremaju za penziju, sa mnogo više luksuza i komfora u odnosu na veterane.

Ukratko: donose nov pogled na svet, ne poštuju u velikoj meri autoritet, ne odobravaju rigidne strukture i sisteme, optimisti, spremni za rad u timu, ne vole konflikt, rade na ličnom razvoju, na ličnom zadovoljstvu i blagostanju.

Generacija X (rođeni između 1965. i 1980.)

Generacija X dolazi posle Bejbi bumera i tu pripadaju ljudi koji su rođeni između sredine šezdesetih i do početka osamdesetih. Porodica kao ćelija društva nije stabilna kao u prethodnim generacijama, beleži se sve sve veći stepen razvoda. Na globalnom nivou, ovu generaciju su obeležili politički događaji kao što je rat u Vijetnamu, pad berlinskog zida, završetak Hladnog rata… Generacija X je otvorenija za diverzitet u odnosu na prethodne generacije i naučila je bolje da prihvata religijske razlike, seksualnu orijentaciju, klasnu, rasnu ili etničku pripadnost. Takođe su odrastali u senci uticajnih bejbi bumera i gledali kako se njihovi roditelji žrtvuju za posao kojim se bave. Kao posledica toga, razvili su ponašanje (ne i vrednosti) samostalnosti i lakšeg prihvatanja promena u odnosu na prethodne generacije. U odnosu na vredne Bejbi bumere koji žive da bi radili, pripadnici generacije X rade da bi živeli i posmatraju svet sa malo cinizma i nepoverenja.

Ukratko: pozitivan stav, nestrpljenje, orijentisani prema cilju, multitasking, globalno razmišljanje, oslonac u sebi, fleksibilno radno vreme, tehnološki pismeni, puno rade, ali na svoj način, osporavaju autoritet.

Generacija Y (rođeni između 1981. i 2000.)

Kao što pretpostavljate, Generacija Y dolazi nakon generacije X. Ova generacija modernog doba je oblikovana tehnološkom revolucijom koja se dogodila u njihovoj mladosti. Oni su odrastali uz tehnologiju, pa je “umreženost” u njihovoj DNK. Opremljena poslednjim izumima i spravama, kao što su iPhone, laptopovi i moderni tableti, generacija Y je na internetu i konektovana 24/7, 365 dana godišnje. Mnogi pripadnici ove generacije su odrastali gledajući svoje roditelje Bejbi bumere kako danonoćno rade obavljajući stresan posao koji je oblikovao njihov način razmišljanja i potrebu za balansom između posla i života.

Ukratko: samopouzdanje, društvenost, umeće življenja modernim urbanim životom, diverzitet, kolektivne radnje, herojski duh, istrajnost, tehnološko umeće, nedostatak veština za rad sa teškim ljudima, multitasking, potrebna im je fleksibilnost, vole kreativnost, uvode novitete.

Generacija Z (rođeni posle 2000.)

Pripadnici generacije Z su deca generacije X i generacije Y. Zato što su prilično mladi, ne zna se dosta o njihovim karakternim crtama, ali se predviđa da će biti izuzetno povezani, s obzirom na to da žive u vremenu visoko-tehnološke komunikacije.

Njihov životni stil će biti oblikovan upotrebom tehnologije u svakoj sferi života i izuzetno aktivnim korišćenjem društvenih mreža i medija. Ali, samo vreme može pokazati kakvi će zaista biti pripadnici ove generacije.

Umesto zaključka

Generacija X i Generacija Y danas imaju najveći uticaj na radnom mestu. Oni nisu toliko lojalni kompaniji za koju rade, ali su zato orijentisani ka klijentu, tehnološki veoma pismeni i ne plaše se promena. Uglavnom žele sve i odmah. Bore se za klizno radno vreme, što može da znači da će raditi od jutra do podneva, pa onda odmoriti posle podne i raditi ponovo od 17h pa sve do ponoći! U njihovom pogledu na svet to je sasvim u redu sve dok se posao uredno obavlja i dok se zadovoljavaju potrebe klijenata.

Za Bejbi bumere, koji se ili plaše tehnike ili je prosto ne razumeju (koriste mobilne telefone ili e-mail samo za posao, inače ih ne bi uopšte ni koristili), nove generacije im deluju kao da nisu potpuno posvećene poslu koji obavljaju. Oni i dalje imaju predstavu, da ako ne vide zaposlene na radnom mestu, to znači da oni i ne rade. Tu može da nastane konflikt sa mlađim generacijama zbog potpuno drugačijeg pogleda na svet koji je, opet, uslovljen različitim socijalnim, ekonomskim i političkim okruženjem. Zato se svuda u svetu održavaju seminari, webinari i slično kako bi se razlika među generacijama razumela i ublažila.

Iako na mladima svet ostaje, velike svetske korporacije su imale poveće gubitke kada su im pripadnici generacije veterana otišli u penziju, a nisu preneli novim radnicima nagomilano iskustvo i znanje koje se stiče samo dugogodišnim radom. Zato sada postoje programi gde zaposleni, pre nego odu u penziju, podele svoje iskustvo iz dugogodišnje prakse sa novim zaposlenima.

Prema američkim studijama, postoje određene terminologije kada su u pitanju različite generacije. Tako se u jednoj kompaniji mogu naći, recimo od veterana pa do pripadnika Y generacije.