Koliko ćemo još da pomeramo sat?

U noći između subote i nedelje se ponovo pomerio sat, počelo je zimsko računanje vremena, a ako bi se prihvatilo trajno letnje računanje vremena, na zapadu i severozapadu kontinenta bi se zimi razdanilo tek tokom prepodneva.

Šta god da se odluči, Srbija će se prilagoditi. Ali u EU još nema konsenzusa o prestanku pomeranja sata i tome da li zadržati zimsko ili letnje računanje vremena. Jer, nije lako uskladiti prostor od Viga do Bjalistoka.

Napred ili nazad? Kazaljke su se pomerile za sat natrag – uvek dobra vest za spavalice.

Ipak, da se pita samo Evropski parlament, bilo bi to poslednje pomeranja sata ikada. „S pomeranjem sata treba prestati“, objavio je pre dve godine i tadašnji šef Evropske komisije Žan-Klod Junker nakon što se u onlajn-anketa 84 odsto građana EU izjasnilo protiv pomeranja sata.

U martu prošle godine se i Evropski parlament velikom većinom izjasnio za prestanak pomeranja kazaljki od 2021. godine.

Srbija je pripremila novi zakon o računanju vremena koji bi obezbedio da satovi budu usklađeni sa evropskim okruženjem – u prevodu, kako odluči EU, tako će i Srbija, a verovatno i ostale zemlje regiona koje još nisu u EU.

Loptica je sad kod država članica EU koje moraju d odluče hoće li trajno zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Ali, konačna odluka je još daleko.

Teško uskladiti celu EU

Iz krugova evropskih diplomata moglo se ove sedmice čuti da se o toj temi neće puno raspravljati za vreme nemačkog predsedavanja Unijom (do kraja ove godine). Kažu, ima mnogo važnijih tema. Evropski savet je saopštio da još nema konsenzusa, a potrebna je barem „kvalifikovana većina zemalja članica“.

Zvanični Berlin još ne zagovara ni trajno zimsko ni trajno letnje računanje vremena. Nemačko Ministarstvo ekonomije saopštilo je jedino da je važno sprečiti „vremenska ostrva“, to jest da cela EU treba da postupi isto kako bi zajedničko tržište ostalo u harmoniji.

U Berlinu još kažu da Evropska komisija još nije izradila detaljnu analizu posledica ove ili one odluke.

Posledice bi svakako bile znatne. U EU postoje tri vremenske zone, najveća je ona koja obuhvata srednjeevropsko vreme, a seže od Poljske do Španije.

Ako bi se prihvatilo trajno letnje računanje vremena, na zapadu i severozapadu kontinenta bi se zimi razdanilo tek tokom prepodneva. U Vigu, na španskoj atlantskoj obali, Sunce bi 21. decembra izašlo tek u 10:01, u francuskom Brestu u 10:07, a u severnonemačkom Emdenu u 9:45.

Kod trajnog zimskog računanja vremena leti bi se ne samo ranije smračilo, nego bi na istoku kontinenta sunce izašlo izuzetno rano. U poljskom Bjalistoku bi 21. juna Sunce izašlo u 3:01, u Varšavi u 3:15, a u Berlinu u 3:44.

Zdravstvene tegobe

No i sadašnja praksa pomeranja sata mnogim ljudima stvara probleme. Nemačko zdravstveno osiguranje DAK je na osnovu reprezentativnog ispitivanja objavilo da 29 odsto ljudi u Nemačkoj ima telesne i psihičke probleme nakon pomeranja sata.

Osećaju se umorno, imaju poteškoća da zaspu i češće se bude noću. Čak 76 odsto ispitanika smatra da je pomicanje sata suvišno i da ga treba ukinuti.

No, izgleda da se Nemci mnogo više bave ovom temom nego ostatak kontinenta. Jer, evropsko ispitivanje javnog mnjenja pre dve godine je pokazalo da je od 4,6 miliona učesnika ankete čak tri miliona bilo iz Nemačke.