Koliko magnezijum znači za srce?

Uverenje da koncentracija magnezijuma može uticati na kardiovaskularnu stopu smrtnosti, privlači veliku pažnju naučnika. Magnezijum je neophodan za mnoge ključne fiziološke funkcije, kao što su srčani ritam, vaskularni tonus, nervna i mišićna funkcija. Magnezijum je takođe potreban za formiranje kostiju i može se nazvati prirodnim „antagonistom kalcijuma“.

Veoma je važna uloga magnezijuma kao kofaktora u preko 300 enzimatskih reakcija u različitim ćelijama. Takođe, magnezijum potencira vazodilataciju, produkciju azot- monoksida i inhibiciju agregacije trombocita.Serumska konecentracija magnezijuma je u pozitivnoj korelaciji sa brojem eritrocita i koncentracijom hemoglobina u krvi, zatim sa brojem leukocita i trombocita te sa serumskom koncentracijom cinka. U zdravih osoba ukupna koncentracija magnezijuma u serumu se održava u fiziološkom psegu od oko 0, 65 (0,75) – 1,05 mmol/l, dok je koncentracija jonizovanog magnezijuma od0,55 – 0,75 mmol/l. Ima ga u pijaćoj vodi i hrani preko kojih se nadoknađuje.

Posebno je značajno voditi računa o unosu magnezijuma u trudnoći jer je otkriveno da veliki broj trudnica (polovina u zemljama u razvoju i četvrtina u razvijenim zemljama) ima deficit ovog minerala. Ovo bi moglo biti naročito od značaja u prevenciji preeklampsije, a takođe je bitno naglasiti da magnezijum ima zaštitnu ulogu u smeru vazodilatacije krvnih sudova i samim tim posledičnom smanjenju placentarne ishemije. Manifestacije hipomagnazije mogu da uključuju tremor, uznemirenost, mišićnu fascikulaciju, depresiju, srčanu aritmiju i hipokalemiju. Rani znaci su gubitak apetita, umor i slabost, a kako se nedostatak magnezijuma pogoršava, utrnulost, peckanje, kontrakcije mišića. Prema ispitivanjima Svetske zdravstvene organizacije, postoji značajna korelacija između odnosa jona kalcijuma i magnezijuma u pijaćoj vodi i učestalosti kardijalnih incidenata. Veća količina magnezijuma doprinosi smanjenju učestalosti koronarne bolesti. U plazmi smanjene količine magnezijuma u odnosu na kontrolnu grupu registrovane su u akutnom infarktu miokarda, kod koronarnih bolesnika sa srčanom insuficijencijom.

Razni poremećaji srčanog ritma posebno Torsade de Pontes, često se povezuju sa hipomagneziemijom. Diuretici, kao i neki citostatici, antibiotici smanjuju vrednost magnezijuma u plazmi, eritrocitima i mišićima.Takođe smanjenje vrednosti magnezijuma uočava se kod alkoholičara, dijabetičara, bolesnik sa Kronovom bolešću, što se u određenim slučajevima povezuje sa poremećajima srčanog ritma.

U kardiologiji su zapaženi prvi značajni uspesi pri primeni magnezijuma u akutnom infarktu miokarda u protekciji pri izvođenju operacija na otvorenom srcu i kod zbrinjavanja i prevencije raznih poremećaja srčnog ritma. Diskutuje se i o primeni magnezijuma kod lečenja vazospastične angine pektoris i kardiomiopatijama izazvanim citostaticima. Diskutabilno je da li u svim ovim stanjima treba davati magnezijum ili samo onda kada su njegove vrednosti snižene.

Gde magnezijum davati kao osnovnu terapiju, i kojom brzinom? Da li se preventivnim obogaćivanjem pijaće vode magnezijumom može smanjiti učestalost srčanih bolesti i produžiti život populacije? Još uvek nema pravog zaključka o značaju magnezijuma u kardiologiji. Ipak neki rezultati ukazaju na značaj daljih ispitivanja i ohrabruju naučnike u daljem istraživanju.

Tekst na osnovu izvora uredila dr Karličić Mirjana , OB Pančevo

Izvori:

1. Đujić, I.S., Jozanov-Stankov, O., Vučković, M., Milićević, S. (1998) Dnevni unos magnezijuma kod stanovnika Srbije. u: Simpozijum o magnezijumu (I), Beograd, Apstrakti, 40-1

1. Topalov Vasilije, Kovačević Dragan, Topalov Anđelka, Kovačević Dijana, Magnezijum u kardiologiji, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Institut za kardiovaskularne bolesti, Apstrakt

Uverenje da koncentracija magnezijuma može uticati na kardiovaskularnu stopu smrtnosti, privlači veliku pažnju naučnika. Magnezijum je neophodan za mnoge ključne fiziološke funkcije, kao što su srčani ritam, vaskularni tonus, nervna i mišićna funkcija. Magnezijum je takođe potreban za formiranje kostiju i može se nazvati prirodnim „antagonistom kalcijuma“.