Koncentracija polena ambrozije su ovih dana u „crvenoj zoni“, a broj alergičnih osoba se povećava

Alergije su bolest savremenog društva i prisutne su u svim starosnim strukturama – od najmlađih do najstarijih i u porastu su iz godine u godinu. Alergija predstavlja poremećaj u funkcionisanju imunološkog sistema i njegovu burnu reakciju kao odgovor na izloženost uobičajenim supstancama, hrani ili drugim agensima, koji kod većine ljudi ne izazivaju reakciju.

Alergije se javljaju kada imunski sistem pogrešno reaguje na određene bezopasne supstance kao da su štetne.

Alergeni mogu biti: inhalacioni, kontaktni, nutritivni.

Najčešći su: polen trava i drveća; grinje, perut životinja (sitne ljuspice kože ili dlake); buđ – oslobađa male čestice u vazduhu koje kasnije udišemo; hrana: orasi, kikiriki, pšenica, soja, voće, riba, školjke, jaja, kravlje mleko; ujedi ili ubodi insekata; lekovi: često ibuprofen, aspirin, antibiotici; lateks koji se najčešće koristi za izradu rukavica i kondoma; kućna hemija: deterdženti, farbe za kosu.

Kod polenskih alergija korisno je pratiti kalendar polenske  aktivnosti.

Biljka čiji polen najčešće izaziva najčešće i najburnije alergije je ambrozija.To je jednogodišnja žbunasta korovska biljka koja može da naraste i do dva metra. Stablo joj je uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika koji su posuti dlačicama. Cveta od prve polovine jula do kraja septembra i dela oktobra. Ambrozija izaziva najburnije alergijske reakcije od svih polenskih biljaka a u ovom periodu je koncentracija polena veoma intenzivna.

Alergija na ambroziju je iz godine u godinu sve češća i kod osoba koje predhodno nisu ispoljavale alergijske reakcije na ovu biljku. Zbog toga mnoge osobe imaju simptome alergije ovih dana.

Ambrozija proizvodi polen u velikim količinama. Zrela biljka stvara i do osam miliona polenovih zrna, koja su i izuzetno lagana pa ih vetar može raznositi i do sto kilometara daleko. Zrno polena zadržava klijavost i po 40 godina, a u vazduhu se zadržava i duže od 100 dana.

Smatra se da je oko 10% stanovništva alergično na polenov prah ambrozije. Ovaj polen sadrži oko 50 alergenih supstanci a neke od njih mogu da izazovu  veoma teške simptome kod osetljivih osoba.Granična vrednost za ambroziju je 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, jer je veliki alergen, dok je za ostale granična vrednost 60. Poslednjij dana avgusta i početkom septembra dešava se da izmerene vrednosti u Beogradu budu 200, čak i 800 – 900 polenovih zrna po kubnom metru vazduha (granična vrednost je 30).  Najveća koncentracija polena ambrozije ikada zabeležena u Beogradu je bila 22. avgusta ove godine kada je u jednom kubnom metru vazduha bilo hiljadu polenovih zrna.

Alergijske reakcije na ambroziju se prvenstveno javljaju u gornjim disajnim putevima. Avgust, septembar i oktobar su tri meseca u godini kada je alergija na ambroziju u punom jeku.

Tipični simptomi  su svrab i osećaj peckanja u nosu i očima, intenzivno kijanje i suzenje očiju, obilna sekrecija iz nosa,  smanjeno čulo mirisa, nekad i otežano disanje. Simptomi su slični prehladi, s tim što mogu da traju i duže od nedelju dana.Teži oblici alergije na ambroziju izazivaju razdražljivost, glavobolju, zujanje u ušima, ponekad i napad bronhijalne astme.

Saveti koji mogu pomoći da se lakše izborimo sa alergijom na ambroziju:

– u vreme jake polenske aktivnosti ambrozije kao što je sada, treba držati zatvorene prozore stana ili automobila, da se spreči ulazak polena.

– ako je vetrovito izbegavati izlaske iz kuće  jer se čestice polena lako se prenose vetrom

– treba se tuširati i prati kosu svako veče a ruke često u toku dana

– ne treba sušiti odeću napolju, a jastučnice treba menjati često

– planirati  aktivnosti u zavisnosti od toga kolika je koncentracija polena u vazduhu i za vreme najveće polenske  aktivnosti treba izbegavati  boravak na otvorenom.

Koncentracija polena  je najveća ujutru i u toku prepodneva a najmanja nakon kiše.

Neophodno je organizovano i sistematstko hemijsko i mehaničko uništavanje ovog korova na javnim površinama i privatnim prostorima što je regulisano zakonima.U Beogradu se suzbijanjem ambrozije bavi Zavod za biocide i medicinsku ekologiju.

Većina osoba sa alergijama ima genetsku predispoziciju bolesti. Ako oba roditelja imaju alergije njihova deca imaju mnogo veće šanse da se i kod njih razviju. Ukoliko  jedan roditelj ima alergije, dete će imati od 30% – 50% veće šanse da bude alergično na nešto. Ne mora da znači da će i deca biti alergična na isto na šta su i roditelji. U slučaju da oba roditelja pate od alergija, njihova će deca imati 60 do 80% veće šanse da i sami razviju alergijske reakcije.

Naš imunski sistem je kompleksan i najčešće nas brani od potencijalnih napadača, kao što su bakterije i virusi, stvaranjem antitela, u ovom slučaju stvaranjem IgE antitela. U kontaktu sa alergenom u telu se stvaraju IgE antitela kao odbrana na uneti antigen. Prilikom sledećeg kontakta sa alergenom IgE antitela vezana za ćelije mastocita reaguju, vezuju alergen pri čemu se iz mastocita oslobađa histamin i druge aktivne materije tzv medijatori zapaljenskih reakcija.

Na pojavu alergije kod neke osobe pored genetike utiče i okruženje u kome ona živi i funkcioniše.

Najčešće alergije koje se javljaju kod ljudi su

– alergijski rinitis (nazalna alergija),

– alergijski konjunktivitis (alergija oka),

– urtikarija (koprivnjača), alergijski dermatitis,

– alergija na sunce,

– alergija na hranu i lekove,

– alergijska astma.

Alergije su danas jako česte naročito kod dece, ali se mogu javiti i u bilo kom životnom dobu. Neke alergije nestaju kako dete raste, a neke ostaju do kraja života. Odrasli mogu razviti alergiju na supstance na koje nisu prethodno bili alergični. Alergija može da stvara mnogobrojne probleme i da nepovoljno utiče na svakodnevne aktivnosti i kvalitet života. Srećom, većina alergijskih reakcija su blage i mogu se u velikoj meri držati pod kontrolom.

Neke vrste alergija, uključujući alergiju na hranu, lekove ili ubod insekata, imaju potencijal da izazovu ozbiljnu, po život opasnu reakciju organizma: angioedem, anafilaksu ili anafilaktički šok. Ovo su veoma hitna stanje i zahtevaju neodložnu terapiju. Znaci i simptomi uključuju: nedostatak vazduha, gušenje, pad krvnog pritiska, osip po koži, nesvesticu, brz i slab puls, mučninu i povraćanje, gubitak svesti. Potencijalno opasne alergijske reakcije se javljaju jako brzo nakon kontakta sa alergenom ili unutar oko šest sati. Ovako teške alergijske reakcije se  javljaju retko.

Dijagnoza alergija

Postavlja se  na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza, kožnim alergijskim probama, po potrebi bronhoprovokacijskim testom i spirometrijom. Kako bi odredili na šta je tačno pacijent alergičan, vrše se kožne alergijske probe, tzv. Prickov test. Kožne probe se rade pomoću specijalno pripremljenih, laboratorijskih alergena kao što su poleni, kućna prašina, grinje, buđ ili duvan. Alergeni se nanose na kožu podlaktice pacijenta i, nakon kraćeg čekanja, nakon pola sata i nakon 24 časa, proverava se da li na koži postoji reakcija.

U bolje opremljenim ustanovama se rade alergotestovi kojima se određuje prisustvo IgE antitela na određeni antigen korišćenjem uzorka krvi u in vitro uslovima. Ovi testovi se sve više koriste i zamenjuju tradicionalni Prickov test.

Terapija

Najefikasniji način kontrole alergije je izbegavanje alergena koji izaziva reakciju, kad god je to moguće. Na primer, ako postoji alergija na hranu, treba je izbegavati ali i proveriti deklaracije proizvoda o alergenima u određenoj hrani. Osobama koje imaju problema sa alergijama na polen savetuje se da prate polenske aktivnosti na mnogobrojnim sajtovima i aplikacijama koje sada postoje i da tada izbegavaju boravak u prirodi, naročito ujutru jer je tada koncentracija polena najveća. Takođe pomaže unošenje dovoljnih količina vitamina C, vitamina D, kalcijuma i cinka.

Lekovi koji se koriste u kontroli simptoma alergijske reakcije su: antihistaminici koji se mogu uzeti kada počnu simptomi reakcije, još bolje pre izlaganja alergenu ukoliko je poznat, da bi se na vreme sprečila alergijska reakcija;

–  dekongestivi koji olakšavaju tegobe u izvesnoj meri, sprejevi za nos koje se mogu koristiti za kratkoročno lečenje kod zapušenog nosa;

– losioni i kreme koji mogu da smanje crvenilo kože i svrab kod alergijskog dermatitisa;

– steroidni lekovi – u vidu sprejeva, kapi, krema, inhalatora i tableta, mogu pomoći smanjenju crvenila i otoka izazvanih alergijskom reakcijom.

Za osobe sa težim alergijama, preporučuje se imunoterapija. Ova terapija uključuje izloženost alergenu na kontrolisan način u dužem vremenskom periodu. Hiposenzibilizacija ponekad traje nekoliko godina. To je zapravo, alergen stimulišuća imuno terapija ili hiposenzibilizacija ili takozvana vakcina za alergije, gde se davanjem određenih doza alergena postiže tolerancija na zadati alergen i organizam onda reaguje smanjenim simptomima. Ovo je zapravo jedina prava terapija jer deluje na uzrok, a ne samo na simptome.

Vakcine protiv alergija kod dece su bezbedne, efikasne i preporuka su za svu decu posle navršene pete godine, koja imaju problema sa alergijom. Efekti mogu biti slabiji ako je neko alergičan na više vrsta alergena, na primer, na polen, grinje i buđ, ili dlaku psa. Ako je jedna od tih alergija najizraženija, onda se vrši hiposenzibilizacija na taj alergen.

Alergije se javljaju kada imunski sistem pogrešno reaguje na određene bezopasne supstance kao da su štetne.