Problemi prouzrokovani lošim snom mogu za trećinu povećati nivo emocionalnog stresa kod pojedinca, tvrdi novo istraživanje.
Istraživači sa Kalifornijskog Berklija nedavno su sproveli istraživanje kako bi otkrili kako loš san može da utiče na mentalno zdravlje ljudi.
U istraživanju, koje je objavljena u časopisu „Nature Human Behavior“, učestvovalo je 330 osoba starosti od18 do 50 godina.
U prvom delu studije, istraživači su koristili MRI i polisomnografiju (studiju sna) za merenje moždanih talasa 18 mladih odraslih osoba dok su gledali emocionalne video snimke, nakon spavanja.
Nakon gledanja video klipova, učesnici su popunjavali upitnik koji je služio za procenu njihovog nivoa stresa.
Istraživači su otkrili da kod osoba koje su loše ili nedovoljno spavale, medijalni prefrontalni korteks u mozgu, koji pomaže u ublažavanju anksioznosti, ne funkcioniše normalno.
U međuvremenu, otkriveno je da su dublji emocionalni centri mozga prekomerno aktivni.
Sveukupno, studija je zaključila da nivo emocionalnog stresa može biti povećan čak za 30 odsto.
Profesor Metju Voker, viši autor studije, rekao je da su istraživači bili u stanju da identifikuju „novu funkciju dubokog sna, jednu od posledica reorganizacije veza u mozgu“.
„Loš san nije dobar za mozak kao što ni “papučica” emocionalnog gasa, nije dobra ako nema kočnice „, rekao je profesor.
Doktor Eti Ben Simon iz Centra za nauku o ljudskom snu i vodeći autor studije rekao je da studija „pokazuje da nedovoljno sna povećava nivo anksioznosti i obrnuto, i da dubok san pomaže u smanjenju stresa“.
„Naša studija ne samo da uspostavlja uzročnu vezu između sna i anksioznosti, već identifikuje vrstu dubokog sna NREM koji nam je potreban za smirivanje”, rekao je dr Simon.
Prema Savetu za spavanje, tinejdžeri uzrasta između 12 i 18 godina trebalo bi da spavaju osam do devet sati, dok bi odrasli između 18 i 65 godina trebali da spavaju od sedam do devet sati.
Problemi prouzrokovani lošim snom mogu za trećinu povećati nivo emocionalnog stresa kod pojedinca, tvrdi novo istraživanje.