Rasprava o tome da li je marihuana lek ili porok podelila je i javnost i naučnu zajednicu. Upotreba ove kontroverzne biljke u medicinske svrhe bila je tema i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), gde je pre dva dana profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Jelena Drulović održala predavanje pod nazivom „Legalizacija marihuane: za i protiv – primena u medicini, kontroverze i izazovi”.
Da je reč o jednoj od najpopularnijih rekreativnih supstanci, govori podatak prema kojem je 2012. godine 180 miliona ljudi, starosti između 15 i 64 godine, makar jednom koristilo marihuanu. U većini zemalja njena upotreba je s druge strane zakona – mali broj njih je upotrebu marihuane legalizovao u rekreativne svrhe, ali je situacija nešto drugačija kada je reč o medicinskim razlozima njenog korišćenja. Prema rečima prof. dr Jelene Drulović, njena upotreba dozvoljena je u oko 50 zemalja za određena neurološka oboljenja i za ublažavanje bolova.
“Lečenje kanabisom prvo se primenjivalo u azijskim zemljama. Kada je Komisija UN za kontrolisane supstance kanabis stavila u grupu s kokainom, prestale su priče o njegovoj primeni u terapijske svrhe. Vlade su čak i izbegavale istraživanja na tu temu, pa su se ta vrata otvorila tek devedesetih godina. Danas posedujemo određena saznanja da bi kanabis ipak mogao da bude od koristi u nekim slučajevima, ali isključivo pod kontrolom, dok nenaučna primena ostaje ilegalna”, objasnila je profesorka Drulović.
Ono što je neophodno na putu do primene kanabisa u terapijske svrhe jesu oprez i strpljenje, piše Politika. Naime, ispitivanja su pokazala da svaka deseta osoba koja koristi marihuanu razvije i zavisnost, kao i da je moguće nastajanje šizofrenije kod onih koji koriste ovaj opijat.
Prof. dr Drulović dodaje da su ispitivanja sprovođena na temu korišćenja kanabisa u medicinske svrhe pružila dokaze na niskom nivou, da se malo zna o dugotrajnim efektima korišćenja marihuane, kao i da se ne može govoriti o njegovoj širokoj primeni.
“Povoljan uticaj imaju na smanjenje povraćanja i mučnine koji se javljaju kao posledica terapije onkoloških bolesnika, dok pacijentima obolelim od side povećava apetit i smanjuje gubitak telesne težine, daje umereno povoljne efekte na bol, ukočenost mišića kod ljudi obolelih od multiple skleroze kojima ne pomaže redovna terapija”, istakla je prof. dr Jelena Drulović uočene, ali ne još uvek i dovoljno istražene pozitivne efekte primene kanabisa u lečenju.
Tokom predavanja u SANU profesorka je podsetila i na niz neželjenih efekata koje izaziva upotreba kanabisa poput vrtoglavice, psihomotorne usporenosti, a navela je i da može dovesti do anksioznosti, halucinacija, poremećaja u pamćenju…
Prof. dr Jelena Drulović je takođe upozorila i da mnoga dosadašnja istraživanja pate od metodoloških nedostataka, kao i na činjenicu da kanabis ne može da utiče na tok bolesti, već samo na simptome.
Rasprava o tome da li je marihuana lek ili porok podelila je i javnost i naučnu zajednicu. Upotreba ove kontroverzne biljke u medicinske svrhe bila je tema i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), gde je pre dva dana profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Jelena Drulović održala predavanje pod nazivom „Legalizacija marihuane: za i protiv – primena u medicini, kontroverze i izazovi”.